Edukacija i rehabilitacija

Kako dete sa oštećenjem vida upoznaje svet (Dip.Psiholog-S.Ristanić)


Saznanje je po definiciji proces u kojem subjekt ( u ovom slučaju malo dete oštećenog vida ) postaje svestan onoga što ga
okružuje i stiče znanja o tome.
Saznanje se stiče uz pomoć opažanja, pamćenja, mišljenja, učenja, imaginacije, otkrića, suđenja, upotrebom jezika i drugim
psihičkim procesima. Po svojoj prirodi ono je naročito povezano sa opažanjem.
Pri rođenju sva čula su slabo razvijena. Kod dece normalnog vida razvoj opažanja očima, a time i saznanja, podstaknut je
objektima koji ga okružuju i bude u njemu želju da ih upozna. Deca teže oštećenog vida su prevashodno usmerena na preostala
čula. Međutim, oštećenje ( ili gubitak) vida ne dovodi automatski do bolje upotrebe preostalih čula u procesu saznanja. Drugim
rečima, dete može imati očuvano čulo dodira a da i pored toga, na osnovu opipavanja, ne može da kaže šta drži u rukama ili da
navede karakteristike ili delove tog predmeta.
Da bi čula bila maksimalno iskorišćena kao prijemnik informacija iz spoljneg sveta, potrebno je mnogo vežbe. Takođe, da bi
te informacije mogle biti protumačene, potrebno je iskustvo koje se u detinjstvu najlakše stiče rukovanjem i ispitivanjem predmeta.
Udružena, preostala čula mogu u velikoj meri da zamene čulo vida, iako postoje neki pojmovi koje slepa deca i pored
najbolje volje neće moći sasvim da razumeju (boje, horizont, duga, ogledalo itd.).
ULOGA POJEDINIH ČULA U SAZNAJNOM RAZVOJU
Sva čula imaju važnu ulogu u sticanju znanja dece oštećenog vida. Deca, kod koje je vid donekle očuvan, oslanjaju se pre
svega na ovo čulo. Ukoliko je vid više oštećen, ostala čula dobijaju sve veću ulogu i dete, u zavisnosti od toga šta radi,
koristi više ona čula koja mu u tom trenutku mogu pružiti više informacija. Na primer, kada teško slabovido dete istražuje neki
sitan predmet, ono će prvo pokušati da ga ispita vidom. Ukoliko mu to ne pođe za rukom, jer je predmet suviše sitan, koristiće
preostala čula (najviše čulo sluha i čulo dodira) a konačni sud o predmetu će doneti uzimajući u obzir sve što je o njemu
saznalo. Slepa deca, bez ostatka vida, ili sa vrlo malim ostatkom vida, biće usmerena isključivo na preostala čula.
Bez obzira na to koliko je vid oštećen, neophodno je da ova deca nauče da koriste sva ostala čula, jer jedino tako mogu da
što više saznaju o svetu u kojem žive i osamostaljuju se.
Čulo sluha - je jedino čulo ( osim čula vida ) koje nam pruža podatke o udaljenim objektima. Na osnovu zvuka možemo da
odredimo; o kom se objektu radi, njegovu približnu udaljenost, pravac i brzinu kretanja.
Zbog toga ovo čulo u životu osobe teško oštećenog vida ima izuzetno veliki značaj.
Čulo dodira - uz čulo sluha u velikoj meri može da zameni vid. Pipanjem se mogu saznati mnoge osobine predmeta kao što su
veličina, oblik i materijal od kojeg je napravljen. Međutim, ono ima i neka ograničenja - neupotrebljivo je pri upoznavanju
suviše velikih ili suviše malih predmeta, kao i nekih prirodnih pojava.
Čula mirisa i ukusa - su takođe značajna čula. Ona se najviše koriste pri upoznavanju i prepoznavanju hrane.
Izvor:
  • Jelena Perepatić “Slepo I slabovido dete u porodici”