Edukacija i rehabilitacija

Dodirujem - znači učim(Dipl. defektolog I. Banovački)


Dodirujem- znači učim
Dipl. defektolog I. Banovački
Dete koje vidi od rođenja upoznaje svet zahvaljjujući svome vidu. Ono vidi kako izgledaju njegovi roditelji i porodica, predmeti i objekti koji ga okružuju, vidi njihove boje, oblike, veličinu, kao i materijal od kog su napravljeni. Ono vidi da li su veliki, mali, kockasti, okrugli, koje su boje, sjajni, šareni, čupavi, oštri, tvrdi... Suprotno od toga, dete koje je slepo ili ima veoma male ostatke vida, okolinu upoznaje najviše zahvaljujući dodiru. Samo neke od ovih karakteristika, ono će moći samostalno da percipira, ali isključivo svojim ručicama. Međutim, neke od pomenutih osobina i mnoge druge nije moguće doznati na taj način, te je ovo dete uskraćeno za tu vrstu informacija. Dodirujući ono što ga okružuje, uviđa oblik, veličinu i materijal predmeta. Takođe, na ovaj način se ne mogu ispitati svi predmeti i celokupno okruženje. Nešto je suviše veliko, nešto suviše malo, nešto daleko, nešto opasno, a nešto pak nije dostupno našim rukama, kao npr. sunce, nebo, oblaci... Stoga, potrebno je što više prilagoditi detetovim mogućnostima, da upozna svet oko njega. Najbolji način za ovo je putem taktilnih knjiga, maketa i igračaka koje verno odražavaju predmet ili objekat koji predstavljaju. Na žalost, kod nas je malo ovih sredstava, te je najbolje da ih roditelji i drugi zainteresovani, sami prave. Mi ćemo se ovde bazirati na taktilne slike i knjige i to najpre za malu decu, predškolskog uzrasta, mada, svakako da mogu biti interesantne i starijoj deci. Kada su u pitanju taktilne knjige, možemo reći da se one mogu praviti od tekstila, sunđera, plastične folije, žice, kartona i sličnih materijala. Ove knjige mogu da se prave i od drugih materijala i na razne načine, ali u fabričkim uslovima i ako imate adekvatne mašine. Stoga ćemo se mi reći nešto više o jednostavnijoj izradi tih knjiga, što je dostupno svakome u kućnim uslovima. Taj materijal ne mora biti ni skup ni teško dostupan i obradiv. Dakle, možete uzeti tanki sunđer, izrezati ga na komade željene veličine (npr. kao sveska A4 formata) i presvući ga tkaninom. Bitno je da ta tkanina nije neprijatna na dodir i na taj način praviti taktilnu sliku. Ipak, pre nego presvučete sunđer tkaninom, možete na nju našiti komadiće čičak trake. Drugi deo čičak trake ćete našiti na tkaninu kojom ćete presvući komade sunđera od kojih ste izrezali neke oblike. Tako će dete ili Vi, ove oblike moći da zakačite na čičak našiven na sunđer koji predstavlja taktilnu sliku ili stranicu knjige. A pomenutu taktilnu knjigu možete napraviti tako što ćete svaku pojedinačnu taktilnu sliku sastaviti komadom tkanine i tako prišivene će predstavljati knjigu. Na jednu stranicu knjige možete našiti onoliko čičak traka, koliko želite elemenata da stavite. Boja tkanine od koje pravite stranice knjige i elemente na njoj, zavisi od stanja vida deteta. Koleginica defektolog, koja je pravila takvu jednu knjigu je odabrala da stranice budu crne boje, a elementi bele. Na taj način je dostupna za sve. Za slepu decu to nema značaja, dok je kod slabovide dece taj kontrast dovoljno uočljiv, a neutralan je za onu decu koja imaju teškoće u percepciji boja. Mogu se naravno praviti i taktilne slike, gde ne morate sastavljati stranice kao u knjizi. Na prikazanim slikama, možete videti kako su izgledale neke od stranica te knjige: Četri kućice ušivene na platno. Pesmica na crnom tisku i brajevom pismu. Svakako, najbolje je koristiti materijale koji najvernije dočaravaju i prikazuju ono što predstavljaju. Ako nije moguće koristiti takve materijale, onda je bitno da se koriste što sličniiji ili pak, slični po karakteristikama. Tako npr. treba voditi računa o hrapavosti tj. glatkoći, oštrini, mekoći, tvrdoći... Još je potrebno imati u vidu da svi delovi koji se koriste treba da budu dobro pričvršćeni za podlogu, dobro zalepljeni ili ušiveni. Bolje je ako možete da ušijete, a ne lepite, ako je to moguće. Ipak, ako lepite, vodite računa o tome koji lepak koristite, jer postoje razni koji imaju neprijatne mirise i toksična dejstva. Dakle, posebno treba obratiti pažnju na sitne delove, koje bi dete moglo progutati. Interesantno je da se mogu dodati i platnene kesice sa mirisima, začinima i sl (1). Ovi različiti mirisi će još bolje dočarati ono što je predstavljeno oblicima ili slikom. Uz sve ovo u knjigu možete dodati i tekst koji bi pratio pomenutu temu. Kako bi bilo dostupno i slepoj i slabovidoj deci, najbolje je da je tekst i na Brajevom pismu i na crnom tisku, po mogućstvu uveličan. Prostor bi se uštedeo kada bi se tekst na Brajevom pismu otkucao na providnoj plastičnoj foliji a ispod nje se dodao papir sa štampanim tekstom. Teme mogu biti razne. Od prikazivanja predmeta, oblika ili događaja iz svakodnevnog života, preko priča, pesama za decu, učenje slova, brojeva... Bitno je da postoji tekst koji prati priču, jer taktilne knjige mogu da budu interesantne i deci na starijim uzrastima (1). Ne postoji mnogo ovakvih knjiga ili slika, te one privlače njihovu pažnju i žele da ih istražuju čak i kada su namenjeni mlađoj deci. Na sledećoj prikazanoj slici možete videti kako je kombinovan tekst na Brajevom pismu na plastičnoj foliji i tekst štampan na crnom tisku u prethodno pomenutoj knjizi: razni oblici zvezda, kuća, kocka. Razni oblici zvezda na kanapu, kocka, pravougaonik. Da pomenemo još neke karakteristike koje treba imati u vidu kada se prave ove knjige. Dakle, pored toga što ona treba da bude bezbedna, što smo već pomenuli, bitno je da bude jednostavna, nepretrpana informacijama i detaljima koji nisu od značaja, a uz to mogu samo da zbune dete. Takođe, važno je imati na umu da su ruke deteta male, da ne mogu obuhvatiti veliku površinu i da je zato dobro da stranica na kojoj je slika ne bude prevelika (1). Dakle,slika treba da bude te veličine da jedete može za kratko vreme, bez previše pokretanja ruku po stranici, pretražiti celu. U suprotnom, dete se može izgubiti na stranici tj. slici, izgubiti interesovanje i na velikom prikazu neće moći da sastavi delove slike u celinu. Još je važno da se knjiga ili taktilna slika izrađuje od materijala i na način koji će omogućiti njenu otpornost, čvrstinu i izdržljivost, jer bi dete moglo da je ošteti slučajno ili namerno (1, 2). U ispitivanju taktilne slike ili knjige, dete sa oštećenjem vida treba da nadzire i usmerava odrasla osoba (1). Naime, prvenstveno moramo opet naglasiti bezbednost deteta, jer bi moglo nešto da proguta, a zatim potrebno je i da odrasla osoba upućuje dete i usmerava njegove ručice kada istražuje sliku. Samo dete, verovatno neće znati kako pretraživati sliku rukama, ali da bi je shvatilo, uočilo sve delove i sklopilo ih u celinu, treba pravilno pokretati ruke. Važno je da se slika pretražuje sa obe ruke, ne sa jednom (3). Da se počne od početka, tj. od gore, pomerajući ruke ka dole i ispitujući redom jedan po jedan predstavljen oblik. Preporučljivo je da slepa deca na predškolskom uzrastu, reljefnu sliku pregledaju tj. pretražuju prstima oko 10- ak minuta (3). Dodaćemo još i to da je značajno obratiti pažnju na to da su taktilne knjige tačne po sadržaju, da se ne stiču pogrešne informacije, rasterećene nepotrebnih detalja koja bi skretala pažnju sa bitnih elemenata, lepa po izgledu i privlačna (2). Na kraju bismo istakli i to da su taktilne slike i knjige napravljene na ovaj način, sredstvo putem koga dete upoznaje svet oko sebe, ali i vežba svoje ručice, prstiće, uči da pretražuje njima taktilne ireljefne prikaze, što je sve uvod u njegovo obrazovanje. Na ovaj način će mu biti predstavljena i sva druga nastavna sredstva i pomagala, a to sve opet vodi ka razvijanju taktilnih funkcija koje imaju veliku ulogu u čitanju Brajevog pisma. “Nastavna sredstva i pomagala maksimalno aktiviraju učenike, olakšavaju bolje shvatanje i razumevanje prirodnih i društvenih pojava, procesa i zakonitosti i skraćuju vreme usvajanja novih znanja (2). Korišćena literatura
1. RIPLI M. Creating a loans collection of books with tactile illustrations for young children with a visual impairment. Glasnik Narodne biblioteke Srbije, 2008;1:159-166.
2. JABLAN B. DIDAKTIČKI MEDIJI I OBRAZOVANJE DECE SA OŠTEĆENIM VIDOM
3. Jablan B. Dete sa oštećenjem vida u vrtiću i školi- potrebe, izazovi, podrška