Edukacija i rehabilitacija

Dete sa oštećenim vidom u inkluzivnom obrazovanju(Dip.Psiholog-S.Ristanić)

Dete sa oštećenjem vida u inkluzivnom obrazovanju

(Dip.Psiholog-S.Ristanić)

Do pre nekoliko godina deca sa oštećenjem vida, a posebno slepa deca, uglavnom su se školovala u školama za slepe i slabovide učenike. Danas, pojavom inkluzivnog obrazovanja, sve više ove dece  pohađa redovne škole, zajedno sa ostalim učenicima. Međutim, mnogi učitelji, nastavnici i stručni saradnici još uvek nemaju dovoljno informacija i iskustva u radu sa decom oštećenog vida, pa ću u narednim redovima pokušati da vam dam neke korisne savete.  

      Preporuke za nastavnike

  •        Potrudite se da ostvarite što bolju komunikaciju sa roditeljima deteta sa oštećenjem vida, stručnom službom škole i ostalim stručnim osobljem van škole, kao što je tiflo-pedagog, jer vam oni mogu biti važan izvor informacija o detetu, načinu rada i metodologiji nastave sa učenicima oštećenog vida. Budite otvoreni za nova iskustva i spremni da učite.
  •        Nastojte da u razredu stvorite pozitivnu atmosferu u kojoj će se dete sa oštećenjem vida osetiti prihvaćenim od strane svojih drugara. Potrudite se da deci objasnite da se svi po nečemu razlikujemo i da razlike predstavljaju bogatstvo sveta oko nas. Možete i sa pedagoško-psihološkom službom organizovati radionice na temu drugarstva, predrasuda i diskriminacije koje će biti prilagođene dečijem uzrastu.
  •        Od velikog je značaja da uspostavite kvalitetan kontakt i dobru komunikaciju sa učenikom oštećenog vida. Kad god je to moguće, obraćajte se detetu, bez obzira na prisustvo roditelja, ličnog pratioca ili pedagoškog asistenta, davanjem direktnih i jasnih instrukcija, pri čemu treba izbegavati reči kao što su: tamo, ovde, onaj i sl. Postavljajte mu pitanja oslovljavajući ga njegovim imenom kako bi bilo sigurno da se baš njemu obraćate. Veoma je važno da se direktno obraćate detetu, jer će se ono tada osećati: prihvaćenim i uvaženim sa vaše strane.
  •        Kada je potrebno, bez uztezanja mu priđite i objasnite kako bi nešto trebalo uraditi koristeći što detaljniji verbalni opis, uzmite ga za ruku i pokažite mu kako npr. nešto izgleda, kako da drži makaze, savije papir.
  •        Ohrabrujte dete da bude što samostalnije u obavljanju različitih zadataka, jer će mu stečena samostalnost biti od velikog značaja u kasnijem životu.
  •        Pohvalite dete za svaki napredak, ali isto tako budite spremni da mu na konstruktivan način ukažete na stvari u kojima greši.
  •        Budite strpljivi, jer deci sa oštećenim vidom ponekad treba malo više vremena za obavljenje nekih aktivnosti.
  •        Ukoliko vam dete sugeriše način na koji mu je lakše da nešto uradi, prihvatite njegov predlog, jer ono najbolje poznaje sebe, svoje veštine i mogućnosti.
  •        Sva deca lakše uče ukoliko imaju sliku, fotografiju onoga o čemu se predaje na času. Tako je i sa decom oštećenog vida. Držeći neki predmet u rukama ili dodirujući reljefnu sliku slepa deca stvaraju mentalnu mapu, što im je od velike koristi pri usvajanju gradiva. Zbog toga se potrudite da nabavite ili sami napravite što više maketa, reljefnih mapa. Kao didaktička sredstva mogu se koristiti: bockalice, slagalice različitih oblika, a postoje i geometrijska tela od žice,drveta, grafofolije, čičak i voštane table, reljefne geografske karte koja vam mogu biti od velike pomoći u nastavi matematike, sveta oko nas i drugih predmeta.
  •        Iako seasistivne tehnologije sve više razvijaju u vidu računarskih govornih softveraza slepe, što je od velike koristi za učenje i svakodnevni život ovih ljudi, važno je da dete nauči Brajevo pismo, jer će mu ono, pored svoje osnovne funkcije, pomoći da stekne pojam slova, osećaj za pisanu reč, da razvije orijentaciju napapiru, lakše usvoji pravopisna pravila, jer sve dok dete samo sluša nekog ili nešto kako mu čita, za njega su slova samo glasovi, a mnoga pravopisna pravila senemogu uočiti zbog toga što ne bivaju izgovorena.
  •        Ukoliko je dete slabovido, obezbedite mu knjige sa uvećanim slovnim fontom i imajte razumevanja u vezi sa njegovim rukopisom ili nešto sporijim pisanjem.
  •        Možda, nikada niste razmišljali o tome, ali note se mogu pisati i na brajevom pismu, što je značajno za nastavu muzičke kulture.
  •        U nastavi matematike, u mlađim razredima, trudite se da dete što više koristi računaljku, a postoje i tzv. računski aparati, koji funkcionišu po principu bockalica, samosa odštampanim brojevima i znacima na brajevom pismu, što može olakšati detetu usvajanje pojma broja i osnovnih matematičkih operacija.
  •        Uvek ističite ono što dete može da uradi, a ne njegova ograničenja. Tako je, npr., na času likovnog mnogo bolje reći: „Sada nacrtajte čoveka, a Andrija će nam ganapraviti od plastelina ili gline.“, nego potencirati da on ne može da crta.
  •        Kada većpominjemo nastavu likovne kulture, ona, pored sticanja znanja iz ove oblasti ipodsticanja kreativnosti, može biti veoma značajna za razvoj manuelnih sposobnosti deteta. U nastavi se mogu koristiti: plastelin, glina, testo, samolepljivi ili obični kolaž papir, konac, vunica, tkanina, perlice, plastične čaše...
  •        Imajte na umuda dete sa oštećenjem vida, sem ukoliko nema i telesni invaliditet, ima jednakemotorne predispozicije i potrebu za kretanjem kao i prosečna deca bezinvaliditeta, pa se potrudite da ga aktivno uključite u nastavu fizičkog vaspitanja. Slepa deca se mogu baviti pojedinim gimnastičkim i atletskim disciplinama (vežbe na razboju, trčanje, skok u dalj, bacanje kugle), plivanjem, džudoom. Kada je o trčanju reč, obezbedite dovoljno široku stazu bez prepreka kako bi dete moglo samostalno da trči, ili se dogovorite sa detetom da mu neko od njegovih drugara bude pratilac u ovoj aktivnosti, tako što će trčati zajedno sa njim. U tom slučaju treba voditi računa da taj učenik ima makar jednake ili bolje atletske predispozicije, ali mu objasnite da je učenik saoštećenjem vida taj koji treba da diktira tempo trčanja. Kada je o plivanju reč uz detaljne verbalne instrukcije, slepa deca mogu postati odlični plivači. Održavanje pravca kretanja u vodi može jedino predstavljati teškoću, pa bi bilo poželjno da obezbedite da dete pliva uz ivicu bazena kako bi povremeno moglo da je dodiruje ili čuje odbijanje vode od nje, što mu može biti od velikog značaja pri orijentaciji. Možete takođe da napravite stazu od plute i kanapa u okviru koje bi dete plivalo. Postoje i sportovi za slepe poput golbala, koji se igra sa zvučnom loptom koja se baca na gol, pa to može biti nova i zanimljiva aktivnost za celo odeljenje.
  •        Potrudite se da u saradnji sa interresornom komisijom i lokalnom zajednicom obezbedite računarski govorni softver u školi, što bi detetu sa oštećenjem vida olakšalo učenje i dolaženje do informacija, ali i kako bi moglo da prati nastavu informatike ravnopravno sa ostalim učenicima. Slepe osobe rade na računaru koristeći isključivo tastaturne komande, pa nastojte da nastavnik informatike dobije dodatnu edukaciju iz ove oblasti, i ostvarite saradnju sa stručnjacima koji poznaju rad sa čitačima ekrana.
  •        I na kraju, kada svoj posao radite sa ljubavlju i posvećenošću, dete će to sigurno prepoznati i višestruko vam vratiti.