Hardver i Softver računara

-Hardver i softver računara, osnovno

Hardver računara je sve ono što možete da dodirnete. Jedan računar se sastoji od više hardverskih komponenata (delova). U daljem tekstu ćemo opisati uloge nekih komponenti:

Monitor - stari tip - kutija koja podseća na TV prijemnik. Na njemu se nalazi veći taster za uključivanje i nekoliko manjih tastera za podešavanje boje, kontrasta i drugih karakteristika slike i - noviji tip – podseća na sliku sa postoljem, sa prekidačima uglavnom iste veličine i istih preostalih funkcija kao kod starih monitora.

- Kućište računara – deo računara na kome se nalazi prekidač za uključivanje/ isključivanje, resetovanje kao i mesta za ubacivanje disketa, cd/dvd-ova, uključivanje USB memorija, tastature, miša i ostalih perifernih uređaja.

- Tastatura – služi za upisivanje teksta kao i navigaciju. Tasteri imaju sličan raspored kao na pisaćoj mašini. Razlika u tastaturi računara od tastature mašine je u tome što PC tastatura poseduje i tzv. numerički deo koji podseća na tastaturu telefona na kome se nalaze brojevi. Iznad brojeva slovnog dela tastature nalaze se tzv. funkcijski tasteri F1-F12.

- Miš – za ljude koji vide je glavna alatka za navigaciju i zadavanje komandi računaru.

Da bi računar mogao da radi potreban je softver (programi). Deli se na sistemski (neophodan za rad komponenti računara) i aplikativni (programi za obradu teksta, slušanje muzike, pristup internetu).

Operativni sistem je osnovni sistemski program. To je program koji upravlja radom hardvera. Dva najčešća sistema su MS Windows i Linux. U ovoj skripti će biti opisan rad u Windowsu.

Uključivanje računara i osnovni pojmovi Kada uključimo računar operativni sistem proverava hardver, a posle kraceg vremena se čuje karakterističan zvuk ulaska u Windows koji nam daje do znanja da je računar spreman za rad. Ukoliko isti pc koristi više ljudi potreban je unos korisničkog imena i šifre pre nego sto se podigne operativni sistem. Na početnom ekranu razlikujemo više delova:

  • - desktop – radna površina (na njoj se nalaze ikonice – prečice ka programima) (Fokusiramo se na desk tasterskom prečicom "windous +m", ili "windous + d")
  • - taskbar – nalaze se programi koji su trenutno otvoreni(tasterska prečica "insert + f10")
  • - start meni – nalazi se u donjem levom uglu radne površine, aktivira se direktnom prečicom sa tastature – drugi taster od space tastera sa obe strane – windows taster
  • - toolbar - može se uključiti da prikazuje najčešće korišćene programe, trenutno izabrani jezik...
  • - system tray - nalaze se softveri koji se uključuju sa računarom. (tasterska prečica "insert +f11")
Između ovih delova računara se krećemo uz pomoć tastera tabulator.

Najvažnije ikonice koje se nalaze na desktopu su:

  • - Computer - program koji pokazuje šta se nalazi u računaru,
  • - Documents - u kome se nalaze svi dokumenti
  • - Recycle bin(Korpa za otpatke) - u kome se nalaze obrisane stvari koje po potrebi možemo vratiti na staro mesto
- Ikonice odnosno prečice nisu programi već samo prečice koje nas vode do određenih programa ili dokumenata radi bržeg rada.

Rad sa mišem Miš je uređaj koji služi za pomeranje pokazivača (kursora) po ekranu. Pomeranjem miša po ravnoj podlozi vrši se i pomeranje kursora. Njegov oblik može biti različit u zavisnosti od toga koji se program koristi i od toga da li je računar spreman da prihvati komandu korisnika (strelica) ili nesto radi, pa ne može odmah da prihvati komandu korisnika (peščanik). Rad sa mišem (pomeranje kursora ) prate levi i desni klik (pritisnuti i pustiti levi ili desni taster miša) i dvoklik (dva puta brzo pritisnuti taster miša). Prevlačenje se vrši tako što se označi predmet koji zelimo da prevučemo, pritisne levi taster miša i povuče se miš do željenog mesta i zatim pusti levi taster.

Rad sa tastaturom Slova i brojevi imaju raspored kao i na običnoj pisaćoj mašini tako da se na njima nećemo zadržavati. Tasteri koji se nalaze na tastaturama racunara su:

  • enter – izvršavanje komande
  • shift sa nekim od slova daje veliko slovo i sa pritisnutim brojem određene znake ( napisani su iznad brojeva)
  • caps lock – uključuje i isključuje pisanje velikih slova
  • Esc – najčešće prekida proces koji se dešava
  • Backspace - taster koji se nalazi iznad tastera enter – briše slova koja se nalaze sa leve strane kursora (briše slova u nazad),
  • četiri strelice – vrše pomeranje kursora levo, desno, gore i dole

Startovanje programa Programi koji se nalaze na desktopu se startuju tako što se njihova ikonica označi strelicama ili se pritisne prvo slovo njenog imena i pritisne enter. Ukoliko to radimo mišem, postavimo kursor na ikonicu i uradimo levi dvoklik. Ako program ne postoji na desktopu program možemo pokrenuti preko start menija. U ovom meniju kod nekih opcija screen reader (čitač ekrana) ce pročitati sub meni. Pored takvih opcija se nalazi strelica na desno. To znači da se tu nalazi pod meni. Kada otvorimo opciju programs pojaviće se spisak pojedinačnih programa ili grupe programa (Imaju sub meni ili strelicu). Klikom na označeni program izvršavamo aktiviranje programa. Programi se startuju u obliku prozora.

Rad sa prozorima Rad u prozorima nam omogućava rad sa više programa. Da bi smo to postigli prvi prozor koji nam se otvori moramo minimizovati (windows taster i slovo m) u slučaju da hoćemo da ponovo pokrenemo prozor sa desktopa, a zatim na već navedeni način otvoriti drugi program. Minimizovane aplikacije se nalaze na taskbaru i pritiskom na neko od imena koje se tamo nalazi ta aplikacija se maximizuje – postaje aktivna i iste veličine kao pre minimizovanja. Isto se može postići i levim klikom miša na pomenutu aplikaciju. Između otvorenih prozora možemo prelaziti sa alt + tab ili sa alt + shift + tab u koliko je broj otvorenih prozora veći.

Isključivanje računara Moramo otvoriti start meni, označiti “turn of computer...” zatim otvoriti, označiti jednu od tri opcije i potvrditi pritiskom na enter ili klikom miša (stand by – staviti računar stanje mirovanja, turn off – isključiti računar i restart – ponovo pokrenuti sistem).

Memorijski diskovi, folderi i fajlovi Windows svaku memorijsku jedinicu (disketu, hard disk i cd) označava nekim slovom. Obicno je disketa obeležena slovom A, hard disk slovom C i cd/dvd slovom D. U koliko hard disk ima više particija windows će mu automatski dodeliti sledece slobodno slovo.

Fajl ili datoteka (eng. file) je sadržaj napravljen u nekom programu. Npr. slika, dokument, pesma itd. Da bi smo fajl sačuvali moramo ga snimiti na hard disk pod nekim imenom. Fajl ima svoje ime koje se sastoji od kombinacije slova engleske abecede i brojeva 0-9. Posle imena je tačka, a zatim tip fajla koji je sastavljen od tri slova. Tip fajla određuje u kom će se programu otvoriti. Program u kom smo radili automatski određuje tip tog fajla.

Folderi (direktorijumi) su mesta u kojima se skladište fajlovi koji imaju neku zajedničku osobinu. Folderi mogu sadržati pod foldere. Npr. folder je muzika, a njegovi pod folderi su narodna, zabavna i strana muzika.

Programi koji se najčešće koriste za rad sa direktorijumima i datotekama su: „Windows explorer” i “Total commander”. Promenu imena foldera i fajlova vršimo tako što selektujemo folder ili fajl, pritisnemo F2, promenimo ime i enterom potvrdimo unos. Kod promene ne smemo menjati tip fajla (slova iza tačke). Iz pod foldera u folder se vraćamo pomocu tastera back space.

Nov folder kreiramo tako što dođemo do mesta gde želimo da nam se nalazi folder. Sa alt + f otvorimo file meni i strelicama nađemo opciju New, zatim tražimo opciju folder, otvoriće nam se mesto gde kucamo željeno ime foldera i potvrđujemo unos pritiskom na enter. Ovo je takođe moguće i tasterskom prečicom "ctrl +shift+n" nakon čega upišemo ime foldera i potvrdimo pritiskom enter.

Selektovanje više objekata (foldera ili fajlova) se vrši tako što obeležimo prvi objekat, pritisnemo ctrl i strelicom ili mišem dođemo do drugog objekta koji zelimo da selektujemo i pritisnemo space... Ukoliko se koristi miš mesto space koristimo levi klik.

Kopiranje odnosno premeštanje foldera i fajlova se vrši tako što selektujemo jedan ili više objekata koje želimo da premestimo i pritisnemo ctrl + c (za kopiranje) ili ctrl + x (za premeštanje). Odlazimo u folder u koji želimo da smestimo objekte i pritisnemo ctrl + v (paste). Mišem to možemo da uradimo desnim klikom na objekat pa copy ili cut i potom desni klik pa paste na željenom mestu.

Svakom programu, folderu i fajlu možemo napraviti shortcut (prečicu). Njih možemo staviti u bilo koji folder nezavisno od toga gde se program, folder i fajl zaista nalaze. Prečice najčešće postavljamo na desktop. Da bi smo prečicu postavili na desktop treba doći na ono što želimo postaviti na desktop, pritisnemo aplications taster ili desni klik miša. Strelicom pronađemo send to(pošalji u) i pritisnemo enter. Strelicom pronađemo desktop (create shortcut)(Napravi prečicu na radnoj površini) i pritisnemo enter. Ukoliko želite da obrišete fajl ili folder selektujte ih i pritisnite taster delete (ili mišem desni klik pa delete). Zatim treba tabulatorom doći do dugmetayes i kliknuti na njega da bi se akcija izvršila. Ukoliko se predomislimo postoji i dugme no. Između postojećih dugmadi na ekranu se krećemo tabulatorom. Ukoliko brišemo više stvari selektovanje vršimo kao kod kopiranja i ponavljamo opisanu operaciju. Obrisane stvari se nalaze u korpi za otpatke (recycle bin). Tu se nalaze dok ih ne obrišemo iz korpe.