Internet - čet

Google Chrome

Google Chrome, jednostavan, brz, pristupačan i napredan preglednik

Uvod

 

Kada sam počinjao da pišem ovaj tekst, nisam se nadao da će to biti ovoliko opširno i veliko, kao mala knjiga ili kakav priručnik.
Svestan sam da mnogi od vas neće imati volje, želje ili vremena da ovo sve pročitaju, tako da ispod ovih redova imate sadržaj, ali i kratak sažetak ovog dokumenta.
U svakom trenutku se standardnom web navigacijom možete prebaciti na bilo koje od poglavlja.

U žurbi ste? Sažetak je za vas!

 

Ukoliko ste u žurbi i ne želite da saznate više, ovde su samo grubo navedeni razlozi zašto bi trebalo da isprobate Chrome.
Radi na skoro svim popularnim operativnim sistemima.
Ima više verzija i kanala izdanja: Stabilnu, betu, za razvojne programere i noćna ažuriranja.
Instalacija ne postavlja nijedno pitanje.
Možete se prijaviti u svoj Google nalog i sinhronizovati sve promene sa svim svojim uređajima gde imate instaliran Chrome.
Adresna traka služi i za pretraživanje interneta i može vam davati predloge za poboljšanje pretrage.
Meni je drugačiji.
Postavke, istorija, preuzimanja i oznake, prikazuju se u web okruženju što nam pojednostavljuje rad.
Anonimno pregledanje omogućava da surfujete na tuđem računaru a da iza vas ne ostanu tragovi.
Chrome poseduje višeslojnu sigurnosnu zaštitu.
Ažuriranja se obavljaju tiho i bez uznemiravanja korisnika.
Možete jednim klikom prevesti stranicu sa stranog jezika.
PDF dokumenti se otvaraju bez potrebe za njihovim preuzimanjem.
Audio i vidio materijale takođe možete reprodukovati iz samog preglednika.
Postoji puno proširenja i dodataka koji mogu da obogate vaše korisničko iskustvo.
Unošenjem određenih adresa možete pristupiti naprednim opcijama i raznim podacima.
Chrome podržava rad sa više korisnika, gde svaki ima svoju instalaciju i okruženje, a korisnici mogu biti i nadzirani.

U nastavku čitaćete

Reč dve, pre svega
Nije Hrom, nego Krom
Zašto Google Chrome?

Google Chrome, kratka istorija

Platforme
Kanali izdanja
Jednostavnost počinje instalacijom
Prvo pokretanje
Prijava u Chrome i sinhronizacija
Izgled uobičajenog prozora: Višenamenski okvir, početna stranica
Meni
Postavke
Istorija pregledanja
Preuzimanja
Oznake
Anonimno pregledanje
Sigurnost
Ažuriranje
Prevođenje stranica
Čitanje PDF dokumenata
Reprodukcija audio i video materijala
Dodaci
About:about
Rad sa više korisnika
Rad sa nadziranim korisnicima
Upravljač zadacima, task manager
Group policy editor, napredno
Završna reč.

 

Reč dve, pre svega

Pre nego što se udubim u formalnije objašnjavanje i opisivanje samog programa i njegovih mogućnosti, želim da napišem par uvodnih napomena.
Google Chrome koristim oko tri godine, te u skladu sa tim mislim da ću moći da vam prenesem sva svoja znanja o njemu, koje su njegove prednosti i eventualni nedostaci.
Ovaj tekst želim da objavim već jako jako dugo, sigurno više od dve godine, ali iz raznih razloga to nisam učinio. Sada, kada se Chrome prilično stabilizovao i kada su sve sitnice ispeglane i sele na svoje mesto, verujem da je pravi trenutak. Prvobitno sam želeo da se ovaj tekst zove „zašto volim Google Chrome“, ali bi to moglo da bude shvaćeno kao nešto neozbiljno. Uostalom, ko bi još razumeo da neki program može da se bilo kako voli.
S obzirom na to  da se Chrome dinamički, često i tiho ažurira, moguće su manje izmene u trenutku objavljivanja ovog teksta. Takođe, uprkos mojim napirima da obuhvatim sve ono što Chrome poseduje i što ga izdvaja od drugih preglednika, može se lako desiti da sam u želji da vam program što više približim štogod zaboravio da napomenem a bilo je važno. Zbog toga postoji mogućnost da će se ovaj tekst vremenom ažurirati.
Znam da sada dosta funkcija o kojima ću govoriti imaju i drugi preglednici, ali je Chrome to imao pre svih, ili ta neka funkcija u Chrome-u mnogo bolje radi.

 

Nije Hrom, nego Krom

Dok se zagrevate čitajući, jednu stvar koja je prisutna koliko i Chrome postoji, moramo zauvek da razjasnimo.
U Srbiji se prečesto može čuti od ljudi svih doba i nivoa obrazovanja, da govore „Hrom“. Ne samo da govore, nego tako i pišu. Pročitao sam gomilu članaka gde se kaže da će „hrom“ podržavati nešto od te i te verzije. Da li ljudi tako govore i pišu po svaku cenu misleći da je „krom“ strana reč, ili imaju neki drugi razlog, ne znam. Tek, rukovodeći se tom logikom srpskih i stranih reči, Kemija hemija, kaos haos, kronika hronika, ti Srbi su hteli da i Krom pretvore u Hrom.
Međutim, to je neispravno.
Program se mora nazivati onako kako se zaista zove, a na engleskom se zove „Chrome“, što se može pročitati i izgovoriti samo kao „krom“ i nikako drugačije.

Zašto Google Chrome?

 

Mnogi me ovo pitaju, a to u današnje vreme i jeste pravo pitanje.
Naročito za nas slepe koji se oslanjamo isključivo na rad sa čitačima ekrana, internet preglednik nije od presudnog značaja.
Bilo da koristimo Internet Explorer, Mozilla Firefox ili Google Chrome, stranica će nam se učitati u virtuelnom prikazu i izgledaće gotovo identično. I skoro sve će biti isto. Skoro, ali ne sve.
Svaki preglednik ima poneki nedostatak. Tako i Chrome o kome pišem, ima problema sa takozvanim same page links i retkim padajućim listama, combo box.
Zašto ja biram Google Chrome ako je skoro sve isto, kao i zašto ga vama najtoplije preporučujem, pročitajte u nastavku.

Google Chrome, kratka istorija

 

Google se odlučio da uđe u trku i proizvede svoj internet preglednik 2008. godine. Prva beta verzija trebalo je da izađe 3. septembra te godine, međutim kako to obično biva, negde su procurele sve informacije pa se Google odlučio da betu predstavi javnosti 2. septembra.
Prva stabilna verzija, izašla je ubrzo, 11. decembra.
Chrome je izgrađen na Chromium platformi, koju je takođe Google stvorio. Chromium je jako značajan projekat, jer ga je Google iste godine kada je objavio Chrome, nesebično poslužio zajednici kao projekat otvorenog koda, što znači da svako može da ga uređuje i na Chromium platformi izgrađuje sopstveni internet preglednik.
Pošto je Chromium srce Chrome-a, on u osnovi ima sve isto što i Chrome. Jedino što Chromium nema u svom izvornom kodu i što nije dato programerima na korišćenje jeste mehanizam za tiho automatsko ažuriranje preglednika i duboko ugrađeni Adobe Flash Player.
Chrome naravno ovo poseduje jer je Google izradio ove dodatke naknadno.
S obzirom na to da se Chromium i Chrome razvijaju gotovo istovremeno, to bi trebalo da znači da će svaki preglednik izgrađen na bazi Chromium platforme biti pristupačan za nas.
Trenutno ih postoji puno, a ja znam za Yandex browser i Operu, koja se nedavno odlučila za prelazak na ovu platformu.
Već u periodu od bete do konačne verzije, Chrome je osvojio 1% udela na tržištu internet preglednika. Kasnije je to opalo skoro pola procenta, ali su se vremenom stvari po ovaj preglednik znatno povoljnije menjale.
Prema poslednjim objavljenim statističkim podacima kompanije Stat Counter koja se bavi merenjem tržišnog udela svih internet preglednika, Chrome ima udeo od neverovatnih 63%.
Još po objavljivanju prvih verzija, internet je bio pun članaka kako je Chrome najbrži na svim testovima. Ljudi sa kojima sam razgovarao a koji normalno vide, govorili su mi kako se ta razlika oseća naročito na sporim internet vezama.
Želeo sam i ja da probam to čudo, međutim, samo sam ostao razočaran jer nijedan čitač ekrana nije hteo da pročita ni slovo, a kamo li da pročita sadržaj neke web stranice.
Na sreću, nisam bio jedini. Slepi širom sveta su se udruživali, pišući pisma i peticije, kako Google-u tako i proizvođačima čitača ekrana da bi želeli da budu ravnopravni korisnici Chrome-a.
Mislim da je Freedom Scientific bio prvi koji je u svom čitaču ekrana JAWS omogućio podršku za Chrome u saradnji sa Google-om, negde krajem 2010. ili početkom 2011. godine, u verziji JAWS-a 12.
Bilo je to Prilično dobro odrađeno, tako da smo konačno mogli da počnemo da koristimo Chrome te godine.
Međutim, dolazilo je do čestih padova samog preglednika pod čitačem ekrana, jer nije još sve bilo dobro usklađeno. Dobro se sećam te poruke o padu koja je počinjala od prilike: „Opa! Google Chrome je pao!“
To je bilo nešto sa čim sam se susretao gotovo svaki dan, tako da Chrome još uvek nije bio stabilan za nas.
Stvari su se polako ali sporo popravljale, tako da je negde leta 2013. manje više konačno sve bilo u redu i Chrome 28 je radio sasvim stabilno i pouzdano kako se očekuje.
Znalo se kasnije događati da se sa nekim verzijama pristupačnost malo uruši, ali u osnovi to nije dugo trajalo i stvari bi vremenom bile popravljene.
Neki delovi o kojima ću pisati kasnije su ipak ostali da budu nepristupačni sve do prošle ili ove godine. Trebalo je puno strpljenja, vremena, upornosti da bi se sve to popravilo. TO znamo mi koji smo bezbroj puta kontaktirali Google, prijavljivali greške i imali višemesečne pa čak i višegodišnje naporne rasprave sa njihovim programerima.
Sada, dok ovo pišem u decembru 2016, s ponosom mogu da kažem da u Chrome-u verziji 55, 99% stvari radi onako kako treba.

Platforme

 

Chrome je jedan od retkih preglednika koji radi na gotovo svim popularnim operativnim sistemima: Windows, Linux, Mac, Android i iOS.
Od nedavno, za Windows postoje odvojene verzije za 64bitnu i 32bitnu platformu. Naravno, vi možete instalirati i 32bitni Chrome na 64bitnom sistemu, ali je velika prednost što možete instalirati 64bitni Chrome.
Chrome vrlo dobro radi i na Androidu, gde je u većini slučajeva fabrički preinstaliran.

Kanali izdanja

 

S obzirom na različite vrste i nivoe korisnika, te na njihovu radoznalost, znanje i želju za istraživanjem, Google nudi 4 kanala izdanja Chrome-a, između kojih se lako možete prebacivati u bilo kom trenutku.
Za većinu korisnika koji žele da na miru koriste preglednik bez trzavica i prečestih ažuriranja, tu je kanal stabilnih izdanja kao najsigurniji.
Na ovom ste kanalu ako ste samo preuzeli Chrome za vašu platformu i ne morate ništa da dirate.
Stabilne verzije se uglavnom pojavljuju na svakih 6 nedelja, mada je moguće i češće ažuriranje ako se ispravljaju neki sitniji problemi ili hitni bezbednosni propusti.
Ako želite da dobijete novije verzije i mogućnosti malo pre ostalih korisnika, za vas je Beta kanal.
Ovo je drugi kanal po hijerarhiji. Beta verzije izlaze od prilike jednom mesečno ili češće, prilično su stabilne u radu, mada su s obzirom na prirodu kanala mogući povremeni padovi ili neočekivane izmene nekih mogućnosti koje ste probali.
Da se prebacite na ovaj kanal, samo otiđite na:
chrome.com/beta

ukolliko već imate instaliranu stabilnu verziju, nije potrebno da je prethodno deinstalirate, već samo instalirajte betu a instaler će sve uraditi sam kako treba i zameniti stabilnu verziju Betom.
Ako poželite da se vratite sa Bete na stabilnu verziju, tada ćete morati da deinstalirate program, jer će instaler odbiti da vas sa više spusti na nižu verziju.
Treći kanal se zove Dev, skraćeno od Engleske reči Developer, programer. Ova verzija se ažurira svake dve nedelje ili češće i namenjena je programerima koji unapred žele da testiraju rad sa svojim sajtovima i novim mogućnostima.
Za prelazak na ovaj kanal, jednostavno posetite chrome.com/dev

Pravila instalacije i deinstalacije su ista kao i za beta verzije.
Ako ste razvojni programer ili vam je baš dosadno, želite stalne i neprestane promene, za vas je četvrti, poslednji i najposebniji kanal, koji se zove Canary.
Ovaj kanal se ažurira svakog dana.
Verzije znaju da budu nestabilne, može dolaziti do prečestih rušenja programa, a u ekstremnim slučajevima se može dogoditi da verzija koja je došla uopšte ne radi pa ćete morati da sačekate sledeći dan i novo ažuriranje.
Kako Google sam kaže, ova verzija nije za osetljive.
Zbog svega navedenog, ovaj kanal je poseban po tome, što Canary verziju instalirate zasebno, i na radnoj površini će se pojaviti ikonica Chrome Canary. Canary neće imati nikakve veze sa stabilnom verzijom, imaće svoja odvojena podešavanja, tako da u istom trenutku možete imati i stabilnu verziju i Canary.
Za preuzimanje, posetite
Chrome.com/canary
Važno je samo još napomenuti da za koji god kanal se odlučili, instalacija Chrome-a će biti na onom jeziku na kom je bila i stranica kada ste je učitali.
Ukoliko želite da vam Chrome bude na nekom drugom jeziku u odnosu na ponuđeni, iz padajuće liste na sajtu najpre izaberite taj jezik.

Jednostavnost počinje instalacijom

 

U ovom tekstu, namerno u pojedinim delovima preplićem jednostavnost sa naprednim funkcijama Chrome-a, želeći da istaknem širok dijapazon načina korišćenja i funkcionalnosti.
Instalacija svakako spada u jednu od najjednostavnijih instalacija koju možete videti.
Iako se ogromna većina instalacija bilo čega sastoji iz onih prostih koraka „next, next, finish“, u svojoj karijeri sam imao milion pitanja korisnika šta treba u kom koraku da urade.
U instalaciji Chrome-a toga nema.
Ona vam neće postaviti baš nijedno pitanje, jer zna šta treba da uradi, da instalira Chrome.
Kada je pokrenete, reći će vam, „na mesta“, što bi trebalo da znači da ostanete mirni i ne dirate baš ništa. Nakon toga, preuzeće sa interneta sav sadržaj koji je potreban i instaliraće preglednik za vas.
Instalacija će se završiti tako što će se zatvoriti i pokrenuti Chrome.

Prvo pokretanje

 

Po završetku i zatvaranju instalacionog procesa, preglednik će se otvoriti. Kada se prvi put pokrene, otvoriće vam stranicu dobrodošlice. Pored stranice dobrodošlice na kojoj će pisati osnovne informacije, dobićete i obaveštenje, alert, da Chrome nije vaš podrazumevani preglednik.
Sva obaveštenja za koja vam Chrome kaže Alert, ako nisu dijaloški prozori za potvrdu neke radnje, otvarate kombinacijom tastera alt+shift+a, gde ćete moći da odgovorite na postavljeno pitanje.
U ovom slučaju, ako želite da ga učinite podrazumevanim preglednikom, pritisnite ovu kombinaciju tastera i pratite uputstva koja se mogu razlikovati u zavisnosti od operativnog sistema koji koristite.

Prijava u Chrome i sinhronizacija

 

Jedan od razloga zašto koristim Chrome tako dugo jeste i taj što je on prvi preglednik koji je omogućio prijavu na nalog te sinhronizaciju.
Prijavljivanje u Chrome podrazumeva da se prijavite vašim Google nalogom, koji sigurno imate ukoliko imate Gmail ili android telefon.
Prijavljivanje na vaš nalog bi trebalo da vam bude ponuđeno odmah na stranici dobrodošlice prilikom prvog pokretanja, no ako se to ne dogodi, uvek se možete prijaviti kroz postavke preglednika koje možete otvoriti unošenjem adrese about:settings na adresnoj traci.
Prijavljivanje nije obavezno za korišćenje Chrome-a, ali je preporučljivo jer ćete osetiti brojne pogodnosti.
Kada se prijavite, vi ste se zapravo prijavili na sve Google servise koje koristite. Gmail, youtube, prodavnica, vesti, disk.
To znači da kada otvarate gmail, bićete automatski prijavljeni.
Nakon prijave, biće vam postavljeno pitanje o sinhronizaciji vaših podataka sa Google serverima i vašim drugim uređajima, ukoliko ih imate.
Kada sve završite, prijavljeni ste a sinhronizacija će automatski započeti ako ste to odabrali.
Pod sinhronizacijom podataka se podrazumeva čuvanje svih vaših podataka iz preglednika koje imate, ili one koje ste odabrali da sinhronizujete a u njih spada: istorija pregledanja, instalirani dodaci i proširenja, postavke preglednika, jezik, teme, početna stranica i sve ostalo.
Ukoliko ste odabrali sinhronizaciju a imate samo jedan uređaj, ona vam može pomoći prilikom reinstalacije sistema.
Kada reinstalirate sistem i instalirate Chrome, nakon vaše prijave na nalog, sve što ste imali automatski će se vratiti sa Google servera. Čitava istorija, sva proširenja, tako da sem instalacije Chrome-a i prijavljivanja na nalog ništa više ne morate da radite, čime ćete uštedeti svoje dragoceno vreme.
Ukoliko posedujete više uređaja, sinhronizacija podataka vam može biti od višestruke koristi.
Navešću vam najpre dva moja primera iz moje trogodišnje prakse.
Primer 1, posao, kuća.
Kad god bih bio zaposlen, koristio sam Chrome sa prijavom na svom nalogu i uključenom sinhronizacijom i na poslovnom i kućnom računaru.
Na poslu sam nešto čitao i to sačuvao u svoje oznake, ili omiljene lokacije kako vam volja.
Kada sam došao kući, trebala mi je ta stranica i te informacije. Otvorio sam oznake i pronašao je istog časa, jer je ona tragom mog naloga i sinhronizacije pratila mene i došla zajedno sa mnom. Uštedeo sam vreme, nije bilo potrebe da ponovo pretražujem.
Primer 2: Kuća, putovanja.
Kod kuće imam stoni računar, a na putovanjima nosim prenosivi računar (laptop).
Šta god da sam radio na kućnom računaru, vrlo lako ću kroz istoriju ili oznake pronaći na laptopu.
Postoji čak mogućnost da namestim da se na laptopu automatski otvori poslednja stranica na kojoj sam bio na kućnom računaru, tako da ako sam žurio mogu odmah na putu da nastavim tamo gde sam stao, što i vi možete.
Još jedan scenario uključuje računar i telefon. Možete da budete na nekoj stranici na računaru, a da odmah zatim po izlasku iz vašeg doma nastavite rad na telefonu, bez maltretiranja i ponovnog pretraživanja interneta, jer sinhronizacijom sve ide sa vama.
Za kraj da napomenem da sinhronizaciju sada imaju i  drugi preglednici.
Mozilla Firefox ima sinhronizaciju ali morate da otvorite poseban nalog za Firefox, a taj nalog neće imati druge namene osim sinhronizacije.
Internet Explorer ima takođe dobru sinhronizaciju od Windows-a 8.1, ali ona podrazumeva da morate biti prijavljeni vašim Microsoft nalogom na čitav sistem kako bi se ona izvodila. Priznaćete, nije nimalo jednostavno da se prijavite na poslovni računar i njegov sistem vašim Microsoft nalogom.

Izgled uobičajenog prozora: Višenamenski okvir, početna stranica

 

Kada se Chrome pokrene a ukoliko niste drugačije odredili u postavkama, pokrenuće se prazna kartica i jednostavan prozor, koji će sadržati višenamenski okvir, meni i početnu stranicu kartice.
Odmah po pokretanju, Chrome vas neće zamarati nikakvim početnim stranicama, već će ispred vas staviti polje za unos adrese ili pojma za pretraživanje. Čitač ekrana će vam reći „adresna traka i traka za pretraživanje edit“, što znači da ste spremni. Ovo polje u Google-u zovu višenamenski okvir ili Omnybox.
Tako se zove jer ovo polje zaista ima višestruku primenu.
U njega možete uneti bilo koju adresu i pritiskom na enter ona će se otvoriti. Ako ste je već ranije posećivali, dovoljno je da unesete prvih nekoliko slova a Chrome će sam ispuniti ostatak. Pošto čitači ekrana baš ne govore najbolje to ispunjavanje, pritiskom na ctrl+ levo ili desno možete pročitati šta je i da li je nešto automatski popunjeno.
Strelicom na dole ćete moći da prelistate sve linkove na tom sajtu koje ste posetili, ili slične adrese.
U ovo polje takođe možete uneti bilo koji pojam za pretraživanje bez potrebe da odlazite na Google ili neki drugi pretraživač.
Npr. unesite „kupovina računara“ i pritisnite enter. Otvoriće se Google ili neki drugi pretraživač ako ste tako definisali u postavkama sa rezultatima pretrage.
Takođe, možete dobiti predloge za pretragu od vašeg pretraživača unosom dela teksta u ovo polje.
Npr. ako unesete „Kupovina računara“, strelicom dole ćete prikazati listu predloga a u predlozima može biti „kupovina računara na rate“, „kupovina polovnih računara“ i tako dalje.
Na kraju, možete uneti samo deo reči ili naslova za pretragu, ako niste sigurni šta tačno tražite. Recimo, ako ukucate „Noć kada je“, i pritisnete strelicu na dole pretraživač vam može predložiti pesmu „Noć kada je Tisa nadošla“.
Pritiskom na enter otvorićete pretragu sa ovim naslovom.
Naravno, ovo sada imaju i Internet Explorer i Firefox, ali pogađate, Chrome je bio prvi.
Da bi ste u bilo kom trenutku došli na traku za unos adresa, pritisnite ctrl+l.
Kada otvorite Chrome i ako ništa ne ukucate u adresnnu traku a pritisnete tab, ispred vas će biti na neki način vaša, personalizovana početna stranica.
Vrh te stranice je svima isti, a sadrži dugme koje otvara spisak Google usluga, kao što su youtube, Gmail, slike, kalendar i slično.
Odmah ispod toga, nalaziće se desetak llinkova. To će biti stranice koje najčešće posećujete a Chrome će ih za vas pamtiti i prikazivati na početnoj stranici. Ovo je svojstveno samo za Chrome.
To vam može olakšati da samo pritiskom na link otvorite neku stranicu koju baš često posećujete, a isto tako možete videti desetak sajtova koje najčešće posećujete.

Meni

 

Sigurno ćete kao i u drugim aplikacijama pokušati da otvorite padajući meni pritiskom na alt, ali ga nećete naći.
Ako pritisnete alt, samo ćete začuti „Chrome button menu“.
Kao što je po mnogo čemu jedinstven, Chrome ima i svoj meni i poseban način upravljanja njime.
Ako nakon pritiska na Alt krenete strelicom levo, prvo će vam se pojaviti podešavanja dodataka ako ih imate, a onda ćete se vratiti na adresnu traku.
Ako nakon pritiska na Alt krenete desno, videćete različite opcije stranice na kojoj ste.
Ako krenete strelicama gore i dole, videćete nešto poput uobičajenog menija, gde ćete moći da uđete u postavke, oznake, ili da odatle napustite preglednik.
Taj jednostavni meni se takođe može otvoriti i pritiskom kombinacije tastera alt+f.

Postavke

 

Kao i svaki drugi preglednik, i Chrome ima postavke. Međutim, kao i u mnogo  toga, Chrome se ovde razlikuje. Chrome je prvi preglednik koji prikazuje podešavanja kao web stranicu, što za nas ima posebne pogodnosti.
Navigacija kroz postavke je samim tim potpuno pojednostavljena, jer se kroz njih možete kretati navigacionim tasterima za zaglavlja (headings), dugmiće (buttons), radio dugmića (radio button), i tako dalje, kao što biste se kretali bilo kojom drugom web stranicom.
I ne samo to, sa ovakvim prikazom ćete se susretati u mnogim drugim opcijama Chrome-a.
Još jedna pogodnost je što možete pretraživati postavke, ako znate tačno šta tražite. Tako ne morate tražiti podešavanje po čitavoj stranici. U polje za pretragu možete upisati „jezik“ i biće vam prikazana podešavanja koja su vezana za tu oblast.
Chrome ima puno jedinstvenih podešavanja pa naprednijim korisnicima preporučujem da se njima prošetaju.
Prosečni korisnici i ne moraju da diraju ništa posebno.
Jedno od popularnih podešavanja jeste i uključivanje i isključivanje nastavka rada tamo gde ste stali.
Možete podesiti da kada zatvorite Chrome, on zapamti sve otvorene stranice i kartice, tako da se prilikom sledećeg otvaranja sve ponovo učitaju.
Čak iako ga otvorite i na nekom drugom vašem uređaju, on će otvoriti sve što ste radili i vratiti vas tamo gde ste stali.
Podešavanja se takođe sinhronizuju među svim vašim uređajima, tako da ako ste nešto podesili na računaru, to će automatski biti podešeno na svim vašim drugim uređajima.
Podešavanjima možete pristupiti kroz Chrome meni, ili unošenjem adrese about:settings na adresnoj traci.
Za kraj, da napomenem da se podešavanja kao web stranica prikazuju i u Firefox-u od prošle godine.

Istorija pregledanja

 

Kao i svaki ozbiljniji internet preglednik, tako i  Chrome ima istoriju pregledanja.
Istorija u Chrome-u je jedinstvena i po načinu prikazivanja i po načinu rada.
Možete je prikazati kao i u drugim preglednicima pritiskom kombinacije ctrl+h, ili unošenjem about:history na adresnoj traci.
Isto kao i podešavanja, istorija će se prikazati kao web stranica, što će takođe olakšati navigaciju.
Istoriju je moguće pretraživati.
Ako znate da ste skoro pročitali neki članak koji se zove „kisele jabuke“, dovoljno je samo da u polje za pretragu istorije upišete „kisele jabuke“ i članak će biti ispred vas.
Istorija će se prikazivati hronološki, od najnovije ka najstarijoj stranici koju ste posećivali.
Istorija Chrome-a je jedinstvena po tome što će vam pored datuma posete prikazivati i tačno vreme posete, što u nekim situacijama može da vam olakša pretragu.
Istorija će se prikazivati sa svih uređaja koji su povezani sa vašim nalogom, jer se i ona sinhronizuje. Tako ćete lako na računaru pronaći u istoriji ono što ste čitali na vašem telefonu.
Istorija pregledanja se na ovaj način čuva između 3 i 6 meseci, a od čega zavisi tačan broj dana zaista još uvek ne znam.
Nakon tog vremena, nećete više moći da pronađete starije rezultate pregledanja na ovaj način.
Međutim, ništa nije izgubljeno, jer Google može na svojim serverima da čuva sve za vas i deset godina kasnije.
Za više informacija o arhiviranoj istoriji, pretrazi arhivirane istorije, ili za njena podešavanja, posetite
History.google.com

Preuzimanja

 

Ako ne volite i ne koristite Download menadžere i slične alatkice, onda je sigurno da ćete preuzimati sav materijal ugrađenim mehanizmom samog preglednika.
Ako imate stabilnu internet vezu, dopašće vam se preuzimanja Chrome-a.
I preuzimanja će se naravno prikazati kao web stranica.
Možete ih otviriti tasterskom prečicom CTRL+j, ili unosom about:downloads na adresnoj traci.
Istorija preuzimanja će se čuvati samo za taj uređaj sa koga preuzimate jer se samo na njega i odnose, tako da ih nećete moći pretraživati sa drugih vaših uređaja.
Kroz istoriju preuzimanja se možete kretati zaglavljima, gde svako zaglavlje ili heading predstavlja jedan dan.
Posebna pogodnost je to što će sva preuzimanja biti kao linkovi, na čiji se pritisak odmah otvara preuzeti sadržaj.
Ako ipak sa preuzetom datotekom želite da učinite nešto drugo umesto da je otvorite, ispod njenog linka imaćete i link prikazivanja iste u pripadajućoj fascikli preuzimanja.
I u preuzimanjima imate mogućnost pretrage.
Postoje dva načina preuzimanja datoteka, a na vama je da se odlučite za jedan od njih u postavkama.
Prvi i trenutno podrazumevani način jeste da će preuzimanje odmah započeti pritiskom na link datoteke, a vi o tome ni na koji način nećete biti obavešteni.
Drugi način je da vam Chrome svaki put pre početka preuzimanja prikaže standardni „sačuvaj kao“ ili „save as“ dijalog, gde ćete svaki put sami moći da odredite gde će datoteka biti sačuvana.
Tako ćete znati da je preuzimanje počelo i da je do njega došlo.
Ako se preuzima veća datoteka ili imate sporu internet vezu, tok preuzimanja možete pratiti u samim preuzimanjima, pritiskom na ctrl+j.
Videćete sva tekuća preuzimanja kako napreduju u procentima, koja je brzina preuzimanja, te koliko je preostalo vremena do njihovog okončanja.
Svako od njih ćete moći da pauzirate ili otkažete.
Ukoliko ste zaboravili da imate još neko aktivno preuzimanje a pokušate da zatvorite Chrome, on će vas na to upozoriti. Ako ga ipak zatvorite, sve informacije tekućih preuzimanja će biti izgubljene pa ćete morati da ih ponovite.
Za zatvaranje samo kartice preuzimanja a ne čitavog preglednika, koristite prečicu ctrl+f4, kao što biste zatvorili bilo koju drugu karticu.
Kartica preuzimanja može ostati otvorena i dok radite nešto drugo, pa se lako na ctrl+tab možete prebacivati između otvorenih kartica.
Napomena: Ako koristite Internet download manager koji će se svojim proširenjem integrisati u Chrome, sve ovo za vas ne važi.

 

Oznake

Oznake, omiljene lokacije, favorites ili bookmarks, sve je to jedno isto, kako god želite, a to bi svakako svaki mogući internet preglednik trebalo da ima, pa naravno ima i Chrome.
Tu je to prevedeno kao  oznake, što je meni i najlogičnije, jer su to stranice koje ste vi obeležili, označili i sačuvali kao bitne.
Da biste neku stranicu sačuvali, dodali u vaše oznake, potrebno je da jednostavno baš kao i u bilo kom drugom pregledniku pritisnete ctrl+d, i ispred sebe ćete imati dijalog za dodavanje stranice u oznake.
Tu je Chrome isti kao i svi drugi.
Međutim, Chrome je bolji u prikazivanju vaših oznaka.
U Internet Exploreru recimo, vi možete da prikažete omiljene lokacije, ali ih morate listati strelicama.
Ovde, dovoljno je da pritisnete Alt+F, a zatim slovo b, što je prečica za otvaranje oznaka u Chrome-u nezavisno od jezika koji koristite. Nakon toga, po vašim oznakama se takođe možete kretati strelicama, ali što je mnogo pogodnije, možete ih aktivirati i slovima.
Npr. sačuvali ste oznaku koju ste nazvali novosti, i to je jedina oznaka na slovo N.
Dovoljno je da pritisnete, Alt+f, b, n i sajt koji ste sačuvali pod oznakom „novosti“ će se otvoriti.
Naravno, i oznake će se, kao i sve ostalo ranije pomenuto, sinhronizovati i pratiti vas na svim vašim uređajima.
Za naprednije upravljanje oznakama, u adresnoj traci unesite about:bookmarks.

Anonimno pregledanje

 

Anonimno pregledanje ili Incognito mode, jedna od funkcija koju je na početku samo Chrome imao a godinama su je sledili i drugi, samo se naravno u drugim preglednicima drugačije zove.
Anonimno pregledanje vam omogućava da pretražujete internet, a da kada zatvorite prozor iza vas ne ostanu nikakvi tragovi.
Ovo može biti korisno ako ste kod nekog u gostima, u školi, na poslu, a želite da se poslužite računarom. Kada otvorite Chrome, samo pritisnite ctrl+shift+n i otvoriće se novi anonimni prozor, u kome možete imati i više otvorenih kartica koje će biti anonime.
Možete posećivati bilo koje sajtove, prijavljivati se na vaše naloge, gledati video i sve će biti tu dok ste vi tu.
Kada sve zatvorite, sve će nestati. Ništa neće biti sačuvano u istoriji korisnika, kolačići neće ostavljati trag, tako da  vaš domaćin neće znati šta ste vi radili.

Sigurnost

 

Kada je sigurnost u pitanju, Chrome nudi automatsku višeslojnu zaštitu.
Na prvom mestu, tu je tehnologija Google sigurnog pregledanja koja ima u bazi štetne sajtove. Ako posetite neki od njih ili Google misli da bi sajt mogao da bude štetan za vas, pojaviće vam se prozor sa prikladnim obaveštenjem.
Nažalost, ovo je trenutno jedini deo Chrome-a koji nije pristupačan za nas, pa će vam čitač ekrana reći samo „Chrome legacy window“, i ništa nećete moći da uradite. S  teškom mukom je ipak moguće pročitati ovo upozorenje, i ako ste tvrdoglavi ili pametniji od Google-a, ili jednostavno sigurni da stranica nije štetna, možete je uz pomoć tog prozora posetiti.
Ako se ipak ne snađete sa ovim prozorom, dovoljno je samo da uspavate vaše čitače ekrana na trenutak, i da u taj prozor, iako nema polja za upisivanje, upišete takozvanu opasnu reč, badidea bez razmaka i interpunkcije. Kada upišete badidea, stranica koja je bila blokirana će se otvoriti.
Mi se još uvek borimo sa njihovim programmerima za ovaj deo teritorije, i nadamo se da ćemo i to uskoro dobiti.
Drugi sloj zaštite se odnosi na izdvojene procese za svaku karticu.
U preglednicima kao što su Firefox i Explorer, možete imati deset otvorenih kartica, i sve će one koristiti jedan proces koji će samo povećavati potrošnju memorije što će vremenom dovesti do nestabilnosti i čestog pada samog preglednika.
Kada dođe do rušenja nekog od ovih preglednika, izgubićete sav svoj rad i sve kartice na kojima ste radili će pasti.
Chrome svaku karticu otvara u zasebnom procesu, tako da ukoliko dođe do rušenja jedne kartice na kojoj ste radili, sve ostale će ostati otvorene.
Na primer, u jednoj kartici ste gledali neki video i ona se smrzne i padne, a u drugoj ste ustovremeno pisali nešto na nekoj stranici. Video će pasti i ta stranica će se zatvoriti, ali ono što ste pisali i radili ostaje ispred vas.
Svaka otvorena kartica je zatvorena u sigurnosnim okvirima, što znači da će Chrome jako teško dozvoliti da se nešto što pokušava da destabilizuje sam Chrome ubaci u vaš računar. Sve što se dešava u jednoj kartici, ostaje u njoj samoj do vašeg izlaska.
Treći sloj zaštite se odnosi na Chrome ugrađene dodatke. Znamo koliko je Adobe Flash bio podložan napadima. Ali Chrome ne koristi Flash koji se može instalirati spolja, već samo svoj dodatak koji je Google sam izradio. Tako da čim dođe do nekog novog otkrivenog propusta, Flash se u pozadini ažurira a  i manje je podložan napadima jer taj napad ne može da izađe iz preglednika.
Google lagano sprovodi politiku ukidanja flash-a u svom pregledniku, tako da je već sada u verziji 55 podrazumevano isključen. Međutim, ako otvorite neku stranicu kojih je na sreću sve manje a koja izričito zahteva Flash, Chrome će ga samo za nju inteligentno uključiti. Kada završite sa tom stranicom, Flash će se ponovo isključiti.

Ažuriranje

 

Kao što sam već više puta napomenuo, Chrome ima automatsko, tiho i bezuslovno ažuriranje.
Nije potrebno čak ni njegovo pokretanje. Google servisi će se u vašem sistemu pobrinuti da Chrome uvek bude ažuriran. VI o tome nećete dobijati nikakva obaveštenja niti ćete znati da je Chrome ažuriran osim ako ne proverite verziju unošenjem about:chrome na adresnoj traci. Tada možete ručno pogurati ažuriranje.
Ažuriranje se može zabraniti ili obustaviti ako ste napredni korisnik i znate zašto tačno to radite, ali samo korišćenjem Group policy editora koji je dostupan samo u Pro verzijama Windows-a.
O ovoj temi čitajte u posebnom poglavlju.

Prevođenje stranica

 

S obzirom na to da Google odavno ima svoju mrežnu uslugu za prevođenje, samo je iskoristio mogućnost da je integriše u Chrome.
Možete prevesti bilo koju stranicu u realnom vremenu, bez narušavanja njenog izgleda.
Imate mogućnost da u postavkama jezika odredite da li želite da vas Chrome svaki put pita za prevođenje kada je stranica na nekom drugom jeziku u odnosu na onaj koji vi govorite. Međutim, ovo može biti zamorno kada su naši jezici u pitanju, jer možete tako ako imate srpski Chrome doći na hrvatsku stranicu gde vas Chrome stalno pitati želite li je prevesti ili ne, ili obrnuto.
Zbog toga je bolje da ova opcija bude isključena, i da vi prevodite stranice koje želite.
Sve funkcioniše tako što otvorite stranicu na stranom jeziku, a onda pritisnete kontekst meni. U meniju ćete imati opciju „prevedi na jezik“, gde jezik predstavlja onaj jezik koji vi govorite i na kom vam je Chrome instaliran.
Nekoliko trenutaka nakon izdavanja ove naredbe, ispred vas će biti mašinski prevedena stranica, ista onakva kakva je i na svom izvornom jeziku.
Jedina je mana što ćete svaki put morati da tražite prevod, kada otvorite novu stranicu, jer se ona neće automatski prevoditi.
Meni je ovo prevođenje praktično pomoglo puno puta, čak i kada sam čitao francuske testove o telefonima. Prevod nije naravno sjajan, ali je od ogromne koristi kad baš nikako ne govorite taj jezik.

Čitanje PDF dokumenata

 

PDF dokumenti su mali, praktični, divni. Danas se sa ovim formatom susrećemo gotovo svakodnevno, a on može da sadrži knjige, razna uputstva, elektronske račune, priručnike, časopise i još mnogo toga.
Znamo koliko nam ovi dokumenti pored svih svojih prednosti donose i česte glavobolje. Ogromni su pa blokiraju ceo računar, čitač ekrana se smrzne od tolike količine teksta, Adobe Acrobat često ne otvori dokument kako treba, a otvaranje dokumenta u novijim verzijama Worda ponekad zna da potraje čitavu večnost.
Sa druge strane, gomila tih dokumenata nam treba samo jednom, da ih otvorimo, pročitamo i bacimo u smeće.
Kada dokument preuzmete i pročitate, on ostaje tu i vremenom vam se ako ste nemarni može nakupiti gomila nepotrebnih dokumenata.
Chrome je to odavno rešio tako što nudi direktno otvaranje PDF dokumenata iz samog preglednika, ali je to i Firefox dobro ispratio.
Na našu veliku žalost, čitanje PDF dokumenata je bilo u Chrome-u za nas nemoguće, jer je bilo totalno nepristupačno. Takvo stanje je trajalo do pre nekoliko nedelja, što je jedan od razloga odlaganja ovog teksta.
Na sreću, sada je to rešeno pa i mi kao i svi ostali možemo da čitamo PDF dokumente u Chrome-u, koji se naravno otvaraju isto kao i svaka druga stranica.
Chrome će svaki put otvarati samo po jednu stranu, ali ćete vi moći da unesete broj bilo koje stranice koja vam je u dokumentu potrebna.
Na kraju, ako vam se dokument dopadne ili osećate potrebu za njegovim čuvanjem i kasnijim korišćenjem, možete ga jednostavno sačuvati u vaš računar pritiskom dobro poznate tasterske prečice, CTRL+s, gde će vam se pojaviti standardni dijalog za čuvanje dokumenta.

 

Reprodukcija audio i video materijala

Kao što je slučaj sa PDF dokumentima, tako Chrome nudi i direktnu reprodukciju audio i video materijala.
Sigurno vam se desilo da ste naišli na neki audio materijal koji ste želeli da čujete samo jednom i da ga zatim obrišete.
Podcast, reportaža, snimak nekog sastanka, ili pesma koja vam se ipak ne dopada.
Chrome vam nudi direktnu reprodukciju ovakvog materijala direktno iz preglednika.
Kada god proceni da može da reprodukuje audio ili video materijal, Chrome će vam otvoriti još jedan prozorčić koji izgleda kao web stranica, i reprodukcija će započeti.
Na toj stranici imaćete potpunu kontrolu nad reprodukcijom. Možete da premotate unapred i unazad, da pauzirate, zaustavite reprodukciju.
Na kraju, isto kao i kod PDF dokumenata, materijal možete sačuvati pritiskom na ctrl+s i kasnije raditi  sa njim iz programa koje volite.

 

Dodaci

 

Ne, ovo nisu dodaci na ovaj tekst, jer on još uvek nije završen. Ovde ću govoriti o dodacima samog Chrome-a.
U Chrome-u postoji 4 vrste dodataka, gde je svaka vrsta zasebna i jedna sa drugom nema nikakve veze.
To su: proširenja (extenssions), aplikacije (apps), dodaci (plugins) i komponente (components).
Proširenja, (engleski extenssions), ili kako naši pametnjakovići vole da kažu ekstenzije, jesu dodaci sa kojima ćete se najčešće susretati i koji u 99% slučajeva zavise od volje korisnika.
Proširenja su kao mali programčići koje korisnici sami instaliraju u Chrome, i on po ovome nije jedinstven, jer ovo Firefox ima odavno i pre postojanja samog Chrome-a.
Proširenja vam mogu pomoći u različitim situacijama. Od poboljšanja iskustva navigacije nekim stranicama za koju su namenjena, do prikazivanja informacija o nečemu, na primer vremenska prognoza.
Proširenja mogu da poboljšaju vaše iskustvo i promenom boje, kontrasta, povećanjem slova. Takođe i Rumola, poznati dodatak za prepoznavanje sličica Captcha, postoji kao proširenje za Chrome. Neka od njih vam mogu prikazivati sportske rezultate, ili blokirati reklame.
Da biste to još bolje shvatili, Internet download manager će instalirati svoje proširenje u Chrome, da bi mogao da preuzima datoteke iz njega.
Međutim kao i u svim drugim programima, neka od njih mogu biti zlonamerna pa strogo morate voditi računa šta instalirate od proširenja.
Obično su sva proširenja iz Chrome prodavnice bezbedna, mada se dešavaju propusti.
Uvek je dobro da pre instalacije pogledate ocenu proširenja i komentare i broj korisnika.
Imajte na umu da se svako omogućeno proširenje trošiti memorije i da će se pokretati svaki put sa preglednikom, dok vi ne odlučite drugačije.
Sva proširenja možete da onemogućite, ako ćete ih koristiti povremeno, ili da ih potpuno uklonite ako ih više ne želite.
Preporučujem vam da sva Google-ova proširenja onemogućite jer vam uglavnom neće biti potrebna a Chrome će još brže raditi.
Takođe i proširenja će se sinhronizovati, pa ako ste instalirali, omogućili, onemogućili ili deinstalirali neko proširenje na jednom vašem uređaju, ta će se promena dogoditi na svim vašim uređajima.
Da biste upravljali proširenjima, na adresnoj traci unesite about:extenssions.

Applikacije ili (apps) na engleskom jesu druga vrsta dodataka. Slične su proširenjima jer ih isto sam korisnik instalira i briše, i slične su po tome što se takođe preuzimaju iz prodavnice.
Međutim, apllikacije imaju mnogo veća ovlašćenja, te se tako dublje integrišu i u sam Chrome, ali i u operativni sistem.
Za razliku od proširenja, većina apllikacija se izvršava samostalno i namenjene su nekom svom zasebnom poslu koji izvršavaju.
Zamislite da je Chrome mali operativni sistem unutar koga se instaliraju razne aplikacije.
S tim što se apllikacije integrišu i u stvarni operativni sistem radi samostalnijeg pokretanja i lakšeg korišćenja.
Tako će vam se u Windowsu, ako samo instalirate jednu Chrome aplikaciju, u svim programima pojaviti meni aplikacije Chrome sistema gde će biti smeštene sve aplikacije.
Tako ćete moći da pokrećete aplikacije iako Chrome nije otvoren, iz vašeg računara, a one će otvoriti Chrome ili ono što je potrebno za njihov pravilan rad.
Aplikacije mogu imati razne namene kao što su obrade dokumenata, slušanje muzike u oblaku, izveštavanje o vremenu ili igre. Postoji čak i aplikacija za Google hangouts preko koje se može razgovarati kao i preko telefona, ali ona nama nije pristupačna.
Neke apllikacije zbog prirode svog posla i potrebe kao što je malo pre pomenuti Hangouts, mogu da rade u pozadini kako bi vam pružile najbolje korisničko iskustvo.
To znači da čak i onda kada potpuno zatvorite Chrome, one ostaju da rade u sistemu u svom zasebnom Procesu Chrome-a.
Ako ste u mogućnosti da koristite Hangouts ili neku drugu aplikaciju koja ima obaveštenja koja treba da dobijate kad ste van preglednika, onda vam to može biti od koristi.
Na primer, zatvorili ste potpuno Chrome a neko vas zove na Hangouts. Aplikacija će zvoniti i pred vas će izaći obaveštenje sa mogućnošću da se javite.
Ili, ako ste u aplikaciji za Play muziku namestili da se muzika sa vašeg računara otprema, aplikacija će ostati da radi u pozadini dok ne završi svoj posao iako vi to nećete videti.
Međutim, velik broj pozadinskih aplikacija koje ostaju da rade van vaše kontrole, može biti štetno po vašu memoriju i usporavati vaš rad.
Zato ili takve aplikacije koje rade u pozadini onemogućite, ili u postavkama Chrome-a potpuno onemogućite izvođenje pozadinskih procesa što vam ja, ako za tim nemate potrebe, toplo preporučujem
Za upravljanje aplikacijama unesite about:apps na adresnoj traci.
I aplikacije se takođe ssinhronizuju sa vašim uređajima.
Dodaci ili na Engleskom plugins, jesu interni dodaci samog preglednika, koji služe za poboljšanje audio i video iskustva i spoljašnjih sadržaja.
Primeri su Adobe Flash Player, Google-ov dodatak za prikazivanje PDF dokumenata itd.
Dodaci se ne mogu ukloniti niti dodavati od strane korisnika, ali se mogu onemogućiti. Na primer, ukoliko iz bilo kog razloga ne želite flash ili PDF prikazivanje, to možete sami da onemogućite.
Da biste pristupili dodacima, ukucajte about:plugins na adresnoj traci.
Komponente su poslednja vrsta dodataka i tiču se samog rada preglednika.
Ne mogu se ni dodavati ni ukloniti, ali ni onemogućiti.
Ono što možete jeste da ih ručno ažurirate, ako sumnjate da nešto sa preglednikom nije u redu.
Unesite about:components na adresnoj traci kako biste ih pregledali.

About:about

 

Ovo nije greška u kucanju, niti ovo about:about znači da ću govoriti o opciji about.
Ako na adresnoj traci unesete about:about, prikazaće vam se stranica od preko 60 linkova i sa još malo teksta u nastavku.
Svaki od tih linkova počinje sa Chrome://, ali je mnogo jednostavnije uneti about:nešto, tako da to slobodno Chrome:// možete zameniti sa about:.
Tu ste bukvalno ušli ispod haube, jer većinu ovih opcija koriste jako napredni korisnici.
Nekim od ovih opcija kao što je about:flags ako ne znate šta radite, možete destabilizovati čitav preglednik.
Ako kasnije znate koja vam opcija treba, nema potrebe da ulazite u about:about stranicu. Samo unesite about:nešto na adresnoj traci i to nešto će se otvoriti. I sami ste primetili da je kroz ovaj tekst već bilo raznih primera, i da se skoro sve tako može otvoriti.
Ja ću ovde još jednom navesti poznate primere ali i nekoliko novih opcija koje su korisne za sve.
One koje su korisne za napredne korisnike, ovde neću pominjati.

about:apps, upravljanje aplikacijama.
about:bookmarks, upravljanje oznakama.
about:chrome, informacije o verziji i ručno ažuriranje.
about:components, prikazivanje komponenata.
about:downloads, preuzimanja.
about:extenssions, proširenja.
about:flags, najnaprednija podešavanja i eksperimenti.
about:history, istorija.
about:plugins, dodaci.
about:settings, postavke.
about:restart, zatvara i ponovo pokreće Chrome.
About:quit, zatvara Chrome u potpunosti.

Rad sa više korisnika

 

Ovo je još jedna jedinstvena usluga ovog preglednika.
Premda danas postaje sve ređe deljenje jednog računara među više korisnika, rad sa više korisnika i deljenje Chrome-a može biti od višestruke koristi.
Ukoliko delite kućni računar sa članovima vaše porodice, sa učenicima u školi, studentima na fakultetu, i sa kolegama na poslu, ovo vam može biti od pomoći.
U opštim postavkama, imate odeljak ljudi ili osobe. Odatle možete stvarati nove korisnike, ili brisati postojeće.
Kada imate više od jednog korisnika, Chrome će za svakog korisnika pa i za vas kao primarnog izbaciti ikonicu na radnoj površini.
Tako će postojati ikonica vaše ime – Chrome, neko Chrome, neko drugi -Chrome.
Svaki korisnik aktiviranjem pripadajuće ikonice ulazi u svoj lični Chrome.
Posmatrajte to kao potpuno zasebne instalaacije, jer svaki korisnik ima svoja podešavanja, praktično kreće od nule.
Svaki se korisnik može prijaviti na svoj nalog ako to želi, podesiti Chrome kako njemu odgovara, instalirati proširenja i dodatke koji su mu potrebni i sve to neće ometati druge korisnike.
Imate mogućnost i da uključite privremeni nalog gosta, ako imate nekog u gostima a nakon njegovog odlaska sve će biti obrisano.
Međutim, ovi korisnički profili nisu zaštićeni lozinkom, tako da svaki korisnik može da se prebacuje između preostalih korisnika.
Chrome delite na ovakav način samo sa ljudima kojima verujete.
Ukoliko Chrome morate da delite sa nepouzdanim saradnicima, u sledećem poglavlju pročitajte kako da zaključate svoj korisnički profil.
Da biste se prebacivali između korisnika iz samog preglednika umesto preko ikonica radne površine, pritisnite ctrl+shift+m.

Rad sa nadziranim korisnicima

 

Ako ste već pokušali da napravite nove korisničke profile, sigurno ste videli i opciju za nadziranog korisnika, ili korisnika pod nadzorom.
Kada izradite ovakav profil, korisnik će biti baš to, pod vašim nadzorom.
On neće biti jednak profil ostalim korisnicima, ili vašem profilu. Nadzirani korisnik je pod vašim strogim nadzorom, gotovo da je njegova privatnost svedena na minimum, a po hijerarhiji, vi ste njemu nadređeni i možete odlučivati o njegovom svakom koraku.
Ovo može biti korisno ukoliko ste poslodavac, roditelj, ili jednostavno želite nekog da nadzirete iz nekog trećeg razloga, a da pritom on to može da zna.
Ovakav korisnik može takođe da prilagođava preglednik svojim potrebama i podrazumevano nakon njegovog nastanka, može raditi sve što i vi radite.
Međutim, vi ste ta osoba koja ima mogućnost da udaljeno, sa bilo kog mesta na ovom svetu upravlja njime i posmatra njegove aktivnosti.
Potrebno je samo da posetite
Chrome.com/manage
Gde ćete dobiti panel za upravljanje nadziranim korisnicima koji su povezani sa vašim google nalogom.
Na toj stranici ćete imati pregled u istoriju pregledanja nadziranih korisnika, šta su i kada posećivali i koliko puta, te ćete imati moć da odlučujete želite li im i dalje dopuštati da posećuju te stranice ili im blokirati pristup.
Zapravo, vi birate način nadziranja i upravljanja.
Podrazumevano, korisnik ima pravo da posećuje bilo koji sajt. Svaki sajt koji je posetio, možete da blokirate. Ili, možete blokirati domene koje sami želite, a on ih još nije posećivao.
Može biti korisno za blokiranje porno sadržaja, društvenih mreža ili nekog drugog sadržaja unapred.
Druga mogućnost je da korisniku dozvolite da posećuje samo one sajtove koje ste odredili, a sve ostalo će mu biti zaključano.
Što se tiče blokiranja sajtova i obaveštenja korisnika o istim, možete birati između jednosmerne i dvosmerne komunikacije.
Ukoliko je u pitanju ova prva, korisnik će samo biti obavešten da je stranica blokirana, bez mogućnosti da išta učini.
A ako je komunikacija dvosmerna, korisnik će dobiti obaveštenje da ste mu lično vi, imenom i prezimenom blokirali pristup ka toj stranici, a ispod tog obaveštenja će imati mogućnost da od vas zahteva dopuštenje za posećivanje te stranice.
Nakon što je korisnik poslao zahtev, bićete o tome obavešteni i imaćete mogućnost da isti prihvatite ili odbijete, o čemu će opet korisnik biti obavešten.
Kao što sam već rekao, prednost ovakvih korisnika je u tome što možete da ih nadzirete sa bilo kog mesta, bez potrebe da se nalazite u njihovoj stalnoj blizini.
Na kraju, ovakav tip korisnika možete imati i  samo ako želite da vaš profil zaključavate od neovlašćenog pristupa drugih korisnika.
Kada je nadzirani profil izrađen a vi se nalazite na vašem korisničkom profilu koji ga kontroliš, pritiskom na ctrl+shift+m i ulaskom u odabir korisnika, pojaviće vam se jedna nova opcija, zaključaj i zatvori.
Ona će izvršiti dve radnje. Najpre, zaključati vaš profil, a potom ga zatvoriti.
Svaki put kada neko pokuša da otvori vaš Chrome profil, biće zatražena lozinka vašeg Google  naloga, tako da ćete samo vi moći da mu pristupite.
Ne zaboravite da zaključate profil kada završite i udaljavate se od računara.

 

Upravljač zadacima, task manager

 

Kao što sam ranije napominjao, stabilnost Chrome-a se ogleda u tome što on za svaku radnju pokreće izdvojeni računarski proces, ili prostije rečeno, svaka radnja, proširenje, kartica ili prozor, pokreće još jedan novi proces chrome.exe.
To omogućava rasterećeni i brži rad, te pravilnu raspodelu memorijskih resursa.
Sve to dovodi do jako stabilnog preglednika koji se u poslednje vreme gotovo nikada ne ruši, niti smrzava.
Ako se to ikada dogodi, nakon ponovnog pokretanja bićete upitani želite li da povratite poslednju sesiju, sve ono na čemu ste radili, što je slučaj i sa ostalim preglednicima.
Što se mog ličnog iskustva tiče, meni se Chrome nije srušio sigurno više od godinu dana. Više ne znam ni kako to izgleda. Manjih smrzavanja je bilo. A internet explorer i Firefox, bez obzira na to što se ažuriraju, znaju da mi se sruše prilikom nekog zahtevnijeg rada.
S obzirom na to da Windows-ov upravljač zadacima može da vam prikaže koliko je Chrome procesa otvoreno, ali ne zna šta je šta, Google je izradio svoj upravljač zadacima, samo za Chrome procese.
Ovome možete pristupiti iz bilo kog Chrome prozora, pritiskom na shift+esc.
Nažalost, upravljač zadacima je jedina stvar koja se neće prikazati u web okruženju, već u nekakvoj listi, sa kojom naši čitači ekrana dosta teško rade.
Ipak, napredni korisnici kojima je ovo i namenjeno, moći će da pronađu način kako da rukuju ovim.
Upravljač zadacima vam omogućava da pregledate sve pokrenute Chrome procese a biće vam i ispisano pored svakog za šta je baš on namenjen. U nastavku ćete moći da vidite i koliko svaki Chrome proces troši memorije. Tako, ako imate slabiji računar a neko prošorenje vam trenutno nije potrebno, možete ga ovde zaustaviti i osloboditi memoriju.
Ovo je samo privremeno. Za trajno isključenje nekog proširenja, koristite postavke proširenja koje su ranije opisane.
U svakom slučaju, ova alatkica vam može pomoći i nadgledanju rada preglednika..

 

Group policy editor, napredno

 

Ovo poglavlje je namenjeno isključivo naprednim korisnicima, te ga ukoliko niste previše radoznali možete slobodno preskočiti.
Chrome je jedinstven I po tome što mnoga podešavanja možete postaviti kao administrator I tako biti iznad svojih korisnika.
Šablon za GPEdit možete lako pronaći na Google-ovim stranicama podrške. Nakon preuzimanja, potrebno je da otvorite GPEdit,pronađete administrative templates, zatim na taster kontekst meni pronađete add remove template, I uvezete ADM datoteku na jeziku na kom želite da vam se kontrole prikazuju.
Kasnije ćete podešavanja pronaći u administrative templates, clasic administrative templates, google, chrome.
Na ovom nivou možete izvršiti sve postavke kao I običan korisnik u samom pregledniku, ali kao što znate, ovaj nivo je viši, I ono što vi eksplicitno podesite, nijedan korisnik neće moći da promeni u pregledniku jer će postavke izmenjene na ovaj način postati zaključane ili nedostupne.
Primena ovih postavki ima onoliko koliko u vama ima kreativnosti ili potrebe za njima-.
Ako administrarate lokalni računar, možete korisniku predefinisati početnu stranicu, ili mu zabraniti da istu u postavkama promeni.
Radi dodatne sigurnosti, možete zabraniti korisnicima, deci ili zaposlenima, da instaliraju proširenja, ili ih ograničiti da mogu da instaliraju samo ona proširenja koja ste vi prethodno odobrili na nivou lokala ili mreže.
Na kraju, ako administrarate korporativnu ili neku drugu mrežu na kojoj postoji potreba da svi korisnici imaju instalirano određeno proširenje, instalaciju jednog ili više njih im možete nametnuti bez pitanja, a ona će se obaviti u tišini I pozadini. Kasnije, ovi korisnici neće moći da izbrišu nijedno proširenje koje im je od strane vas kao administratora nametnuto.
Naravno, ovo možete uraditi I na lokalnom računaru.
Ukoliko znate da nadolazeće ažuriranje neće raditi sa nekim proširenjima, ili da će iz nekog drugog razloga destabilizovati rad vašeg korisnika ili mreže, možete onemogućiti ažuriranje Chrome-a, postavljajući ga na ručno za kasnije ažuriranje sa vaše strane, ili ga potpuno zabraniti.
Prikazivanje slika, kolačići, javascript, I još stotinu podešavanja tamo čeka na vas. Zapamtite još jednom da izmenom bilo kog ovih podešavanja, isto zaključavate za krajnjeg korisnika, te ga on bez vas neće moći izmeniti.
Što se korisnika I zaključavanja profila tiče, ovde takođe možete manipulisati. Možete napraviti nadziranog korisnika, pa ih onda zabraniti. Na taj način će se fiktivni nadzirani korisnik sakriti, ali će vam omogućiti da zaključavate ostale profile.
Ovde sam naveo samo neke od ključnih mogućnosti, a za dalje ćete morati da istražujete sami.

Završna reč

 

Konačno, stigli ste do kraja ovog teksta.
Ako ste sve pročitali, čestitam vam.
Možda vam ovaj tekst deluje preopširno, ali ja sam uložio sve svoje napore da pišem što kraće a što jasnije.
Ukoliko nakon ovog teksta bar deset ljudi pređe na Chrome, ja ću biti zadovoljan i smatraću da je ovaj tekst ispunio sve svoje ciljeve.
Na ovo me niko nije naterao, niti je ko od mene ovo tražio. Sve ovo, radio sam sa puno ljubavi,  pažnje i poštovanja. Kako prema Chrome-u, tako i prema vama.
Ako vam i dalje nešto ne bude jasno, budite slobodni da mi se obratite.