Kompjuteri i pametni mobilni telefoni mogu biti od izuzetne pomoći slepim i slabovidim osobama.
Pomažu im da se orijentišu u prostoru, odnosno da se kreću bez tuđe pomoći. Pomoć im je potrebna da bi uspostavili
softverski sistem koji im sve to omogućava.
Dvanaest hiljada ljudi u Srbiji televizijski program ne gleda, već sluša. Mnogi od njih poseduju
telefone sa ekranom na dodir jer preko govornog softvera dolaze do informacija koje su im potrebne i koje im znatno
olakšavaju život bez vida.
U 21. veku, zahvaljujući modernim tehnologijama, slepim i slabovidim osobama je omogućeno ono
što je u prošlosti bilo neostvarivo ili teško izvodljivo, kao na primer, da samostalno putuju. Aplikacije na mobilnim
telefonima sadrže mnoštvo informacija. Ipak, šta raditi kada pametni telefoni nisu dovoljno pametni?
"Nalazim se kod crkve Svetog Marka na Tašmajdanu, kod okretnice tramvaja, znate li kako da stignem najbrže do
autobuske stanice? Ovde je neki štrajk, pa... Da, postavili su neko obaveštenje, ali ja ne mogu da ga pročitam", pita
Rade Radinović, slabovida osoba.
"Pogledao sam sada na sajtu grada Beograda i GSP-a, trenutno ne ide tramvajski saobraćaj. Organizovan je
autobuski saobraćaj, tako da na okretnici možeš da sačekaš autobus sa istim brojem tramvaja i moći ćeš da odeš do
železničke stanice", odgovara Nikola Đorđević.
Rade Radinović može da koristi samo deset odsto vida. Svoj hendikep znatno je umanjio otkada koristi računar i
telefon sa govornim softverom. Kada se desi kvar ili poteškoća sa samim aparatom ili programima, poziv Kol-centru
za asistivne tehnologije je slično što i nama bez problema sa vidom poziv Hitnoj pomoći.
"Slepi i slabovidi ljudi su neuporedivo slobodniji sa ovakvim servisom nego što je to bio ranije slučaj", ističe
Radinović.
Sloboda pre svega znači kretanje. Kroz prostor, ali i kroz računarski ili sistem telefona.
"Svim slepim i slabovidim korisnicima više pomažemo u oblasti asistivnih tehnologija, što znači da su njihova pitanja
češće usmerena na korišćenje mobilnih telefona i računara, posebno kako nešto da urade uz pomoć govornog
softvera", kaže Nikola Đorđević, predsednik Udruženja korisnika asistivnih tehnologija.
Nikola Đorđević, i sam potpuno slep, postavio je cilj da ovaj servis bude dostupan 24 sata dnevno tokom cele
godine. Servis postoji samo zahvaljujući volonterskom radu članova udruženja. Nadaju se da država i kompanije koje
bi mogle da im pomognu da to postane profesionalni servis sa stalno zaposlenima, neće još dugo zatvarati oči.
