Zakonska regulativa o inkluzivnom obrazovanju u Srbiji


Kod nas na žalost nema zakonskih dokumenata koji propisuju prava dece ili osoba sa invaliditetom u okviru inkluzivnog
obrazovanja. o ovim pravima, govori se u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je donet 2009. godine. Tako
se u čl. 3, kaže da sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle:
Jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne,
etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i
smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugom osnovu. Dalje se u ovom članu kaže da se u ostvarivanju postavljenih
principa, posebna pažnja posvećuje mogućnosti da deca, učenici i odrasli sa smetnjama u razvoju i invaliditetom bez obzira na
sopstvene materijalne uslove imaju pristup svim nivoima obrazovanja u ustanovama... Zatim se u čl. 6, navodi da: lica sa
smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne
potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja uz pojedinačnu, odnosno
grupnu dodatnu podršku ili u posebnoj predškolskoj grupi ili školi...“ (Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja,
2009.). U ovimčlanovima zakona vidimo da se propisuje da deca sa invaliditetom treba da imaju pristup redovnom obrazovanju.
Takođe, treba da se uzmu u obzir njihove potrebe i sposobnosti, te im se u skladu sa tim pruži podrška. Svakako da je značajno
da je u našem zakonodavstvu nakon decenija segregirajućeg obrazovanja, došlo i do ovakvih promena. Dugo su se deca sa
invaliditetom upućivala na osnovu kategorizacije u tzv. specijalne škole, bez i pomišljanja na mogućnost obrazovanja u redovnim.
Dalje, u zakonu se ističe da u ustanovi u kojoj stiču obrazovanje deca i učenici sa smetnjama u razvoju, član saveta roditelja
je i predstavnik roditelja dece, odnosno učenika sa smetnjama u razvoju. Osnovna škola ostvaruje školski program, a može da
ostvaruje i individualni obrazovni plan za učenike sa smetnjama u razvoju. Za dete i učenika kome je usled socijalne
uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova
obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i donosi individualni obrazovni plan. Za učenike sa smetnjama u
razvoju i invaliditetom izdaju se udžbenici u skladu sa njihovim potrebama. Zavisno od potreba škole i programa koji se
ostvaruje, dodatnu podršku i stručne poslove može da obavlja i socijalni radnik, defektolog, logoped i andragog (Zakon o
osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2009.). Iako zakon precizira podršku koja bi trebalo da se pruža učenicima sa
invaliditetom, moramo primetiti da je u praksi njihova primena retkost. Uglavnom se učenici, njihovi roditelji i nastavnici
sami snalaze kako bi zadovoljili potrebe deteta, a što nije obezbeđeno od strane obrazovne ustanove.
Zakon o zabrani diskriminacije iz 2009. U članu 19 iznosi da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko
obrazovanje i stručno obrazovanje pod jednakim uslovima. Takođe, se navodi da je zabranjeno licu ili grupi lica na osnovu
njihovog ličnog svojstva otežati ili onemogućiti upis ili u vaspitno- obrazovnu ustanovu ili isključiti ih iz ovih ustanova,
otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave ili učenja u vaspitno, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike
po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.
Dakle, kada sagledamo pomenuta prava i obaveze koje propisuju ova dva zakona, možemo reći da nije obuhvaćeno sve što bi
dovelo do uspešne i potpune inkluzije. Ipak, važno je da se ističe pravo na obrazovanje u redovnoj školi za sve i obaveza da se
pruži podrška koja je u skladu sa detetovim mogućnostima. No, pretpostavljamo da nisu svi upoznati sa tim. Naime, verovatno da
mnogi roditelji ne znaju da njihova deca i oni imaju ova prava, te da mogu po svojoj želji upisati dete u bilo koju školu. Isto
tako, verovatno nisu upoznati ni sa tim da mogu da budu članovi saveta roditelja, kao i da traže podršku i prilagođavanje od
strane obrazovne ustanove koje je potrebno njihovom detetu da bi moglo da napreduje. Svakako da je bolje upoznavanje sa ovim
zakonima od strane roditelja, ali i obrazovnih ustanova neophodno, kao i njihovo sprovođenje i poštovanje. Samo na taj način,
kao i donošenjem zakona koji će se isključivo odnositi na inkluzivno obrazovanje dece, omladine i odraslih sa invaliditetom,
dovesti do toga da imamo punu inkluziju.
Korišćena literatura
  1. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Službeni glasnik RS, 12/72/2009/09
  2. Zakon o zabrani diskriminacije, Službeni glasnik RS, 22/2009