pravo slepih i slabovidih na pomagala

PRAVO SLEPIH I SLABOVIDIH NA POMAGALA

    NAJVAŽNIJE ODREDBE
  • 1. Pravo slepih i slabovidih na pomagala predviđena Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom Pomenuta Konvencija u nekoliko članova priznaje osobama sa invaliditetom, uključujući i slepe i slabovide, pravo na pomagala i savremene tehnologije; u okviru člana 9 – Pristupačnost, člana 20 – Lična pokretljivost, 24 – Obrazovanje i 26 – Održavanje i rehabilitacija. S obzirom da je naša zemlja ovu Konvenciju ratifikovala 2009. godine, ona je deo unutrašnjeg prava propisanim Zakonom o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (Službeni glasnik RS 42/09). Međutim, pravo na pomagala koje propisuje Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom je načelno i zato su neophodni propisi kojima se ono konkretizuje.
  • 2. Prava slepih na pomagala u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja U ovom sistemu pravo na pomagala imaju samo slepa, a ne i slabovida lica, niti druge osobe sa invaliditetom. U članu 245 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (Službeni glasnik RS 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09, 101/10), predviđeno je pravo slepih osiguranika i korisnika penzije, kao i slepe dece osiguranika na specijalna pomagala i to: na Brajevu pisaću mašinu i reproduktor, odnosno na dejzi plejere i rikordere. Ovo pravo je detaljnije propisano Statutom Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Pravo na navedena pomagala imaju zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti i poljoprivredni osiguranici, a vojni osiguranici tek od 2012. godine. Slepa deca osiguranika mogu ovo pravo da ostvare ako se školuju ili studiraju, ali najduže do 26-e godine života. Pravo na Brajevu pisaću mašinu se može ostvariti jednom u 10 godina, a pravo na reproduktor jednom u sedam godina. Navedeno pravo na Brajevu pisaću mašinu i reproduktor slepe osobe mogu da ostvare podnošenjem odgovarajućeg zahteva nadležnoj filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Obrazac zahteva se može naći na sajtu pomenutog fonda i u organizacijama Saveza. Navedeni zahtev podnose slepi osiguranici, a za slepu decu osiguranika roditelji-osiguranici. Da bi se ostvarilo pravo na Brajevu pisaću mašinu mora se obezbediti potvrda o opismenjenosti na Brajevom pismu, a za reproduktor potvrda o članstvu u biblioteci za slepe. I u jednom i u drugom slučaju potrebno je obezbediti i potvrdu od Saveza slepih Srbije kada je poslednji put ostvareno pravo na Brajevu pisaću mašinu i reproduktor. Osim toga, potreban je dokaz o slepoći, odnosno o korišćenju dodatka za pomoć i negu i dokaz o osiguranju.
  • 3. Pravo na pomagala u sistemu civilnog zdravstvenog osiguranja U ovom sistemu pravo na pomagala imaju i slepe i slabovide osobe ako imaju status osiguranika ili osiguranog lica. Načelno, pravo na pomagala je regulisano Zakonom o zdravstvenom osiguranju, a konkretno Pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava zdravstvenog osiguranja (Službeni glasnik RS 52/12, 62/12, 73/12 i 1/13). Slepa lica imaju pravo na beli štap jednom u dve godine; gluvo-slepe osobe imaju pravo na ultrazvučni štap jednom u tri godine; slepe osobe, takođe, imaju pravo na tamne naočare jednom u tri godine; na sat za slepe - ručni ili džepni, jednom u 12 godina; na Brajevu pisaću mašinu, jednom u 15 godina; na reproduktor jednom u 10 godina i pravo na govorni softver jednom u pet godina. Pravo na Brajevu pisaću mašinu i reproduktor ne može se ostvariti po propisima o zdravstvenom osiguranju ako se može ostvariti po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Većina pomagala se može ponovo dobiti ako se vrate prethodno dobijena. Da bi se ostvarilo pravo na Brajevu pisaću mašinu, potrebna je potvrda o opismenjenosti na Brajevom pismu, a za pravo na reproduktor potvrda o članstvu u biblioteci slepih. Naročito su velika ograničenja za ostvarivanje prava na govorni softver. Ovo pravo imaju: učenici od petog razreda osnovne škole, studenti, zaposleni, a ostali slepi ako imaju potvrdu o radnom angažovanju. Pored toga, osiguranici i osigurana lica moraju da daju pismenu izjavu da imaju računar odgovarajuće konfiguracije i da pravo na govorni softver nisu ostvarili u proteklih pet godina; zatim, da prilože kopiju zdravstvene knjižice i na kraju da obezbede propisanu potvrdu od Saveza slepih Srbije. Međutim, da bi se ostvarilo pravo na navedena pomagala kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje potrebno je prvo se obratiti lekaru opšte prakse koji daje uput za oftalmologa; zatim je neophodno da oftalmolog napiše predlog na propisanom obrascu. U slučaju da se traži ultrazvučni štap, potreban je predlog i oftalmologa i ušnog lekara. Sa predlogom oftalmologa, odnosno ušnog lekara, treba se obratiti nadležnoj filijali zdravstvenog osiguranja koja treba da izda odgovarajući nalog. Da bi se dobio pomenuti nalog za ultrazvučni štap, sat za slepe, brajevu pisaću mašinu i reproduktor, potrebno je obezbediti mišljenje nadležne lekarske komisije u filijali zdravstvenog osiguranja. Kad je obezbeđen nalog, da bi se dobilo pomagalo, treba se obratiti ovlašćenom isporučiocu sa kojim je republički fond za zdravstveno osiguranje zaključio odgovarajući ugovor. U ovom trenutku, za sva navedena pomagala treba se obratiti firmi „Ortopedija Novi Život“ iz Beograda, Savski trg 7, telefon: 011 7621 952. Jedino se za govorni softver treba obratiti firmi Alfanum iz Novog Sada, Trg Dositeja Obradovića 6, telefon: 021 475 0080. Slabovidi osiguranici i osigurana lica po propisima o zdravstvenom osiguranju mogu da ostvare pravo na naočare (ram i stakla za korekciju); teleskopske naočare (naočare sa specijalnim sistemom sočiva); lupu (staklo za povećanje); kontaktna sočiva i očne proteze. Pravo na očne proteze imaju, pod određenim uslovima, i slepi i slabovidi. Da bi slabovidi ostvarili pravo na navedena pomagala potrebno je, takođe, da se najpre obrate lekaru opšte prakse, zatim oftalmologu, pa nadležnoj filijali zdravstvenog osiguranja i na kraju isporučiocu pomagala sa kojim je Republički fond zdravstvenog osiguranja zaključio odgovarajući ugovor, što se može pronaći na sajtu ovog fonda.
  • 4. Pravo slepih vojnih invalida na pomagala Pravilnikom o ortopedskim pomagalima vojnih invalida (Službeni glasnik RS 45/09) nije predviđeno pravo slepih vojnih invalida na pomagala. Ova malobrojna kategorija slepih, ima pravo na pomagala po Pravilniku o indikacijama za protetička, ortotička i druga sredstva, odnosno pomagala i sanitarne sprave (Službeni vojni list 16/96), pod uslovom da je nadležna lekarska komisija utvrdila da postoji potreba za ovim oblikom podrške. Po osnovu slepoće vojnim invalidima priznato je pravo na: ortopedski štap sa krivinom (slepi vojni invalid koji je delimično paralizovan), beli štap za slepe; naočare sa tamnim staklima od plastične mase; brajevu pisaću mašinu; brajev sat za slepe (ručni ili džepni), kasetofon, odnosno, reproduktor, 10 audio kaseta godišnje i metalne pločice za pisanje brajevim pismom. Slabovidi vojni invalidi mogu dobiti: naočare sa: staklima u dioptrijama; lentikularnim staklima u dioptrijama; bifokalnim staklima (ubrušena ili utanjena); prizma-folijom; plastičnim staklima u dioptrijama; kontaktna sočiva; očne proteze i naočare sa specijalnim sistemom sočiva (teleskopske naočare). Pravo na očne proteze pod određenim uslovima mogu ostvariti i slepi i slabovidi. Slabovidi i slepi vojni invalidi mogu ostvariti pravo na određena pomagala ako im prepiše nadležna lekarska komisija. MEDICINSKIM INDIKACIJAMA ZA ORTOPEDSKA I DRUGA POMAGALA VOJNIH INVALIDA Važno je znati da pravo na navedena pomagala slepi i slabovidi vojni invalidi imaju samo u slučaju ako je slepoća ili slabovidost priznata kao vojni invaliditet. Civilni invalidi rata ne mogu da ostvare pravo na pomagala u sistemu boračko-invalidske zaštite, već po propisima o civilnom zdravstvenom osiguranju, ako ispunjavaju uslove i po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
  • 5. Pravo slepih i slabovidih vojnih osiguranika i slepih i slabovidih članova njihovih porodica na pomagala Pravo na pomagala navedena kategorija slepih i slabovidih ostvaruje po Zakonu o Vojsci (Službeni glasnik RS 116/07, 88/09, 101/10), po Uredbi o načinu ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika i članova njihovih porodica (iz 1994. godine) i po Pravilniku o indikacijama za protetička, ortotička i druga sredstva, odnosno pomagala i sanitarne sprave (Službeni vojni list 16/96). Osobe oštećenog vida - vojni osiguranici i članovi njihovih porodica imaju pravo na pomagala slično kao i slepi i slabovidi vojni invalidi. Ova lica ostvaruju pravo na pomagala preko socijalnog osiguranja vojnih osiguranika na osnovu nalaza i predloga lekara, odnosno komisija vojnog zdravstva. Slepi i slabovidi i u ovom sistemu teško ostvaruju pravo na pomagala jer je procedura duga i komplikovana i zbog raznoraznih reformi u ovoj oblasti. Neretko se dešava da ovo pravo i ne mogu da ostvare.
  • Carinske i poreske olakšice Uvoz automobile: Po važećem Carinskom zakonu (Službeni glasnik RS 73/03, 61/05, 85/05, 62/06, 63/06, 9/10, 18/10), član 16, za slepe i slabovide i druge osobe sa invaliditetom pomagala mogu da se uvezu bez carine, ako se ne proizvode u Srbiji. Navedena pomagala mogu da uvoze i organizacije osoba sa invaliditetom za svoje članove. Izuzetno važan je član 216 stav 1 tačka 13 ovog zakona koji glasi: „Oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina: osobe sa invaliditetom sa telesnim oštećenjem od najmanje 70%, vojni invalidi od prve do pete grupe, civilni invalidi rata od prve do pete grupe, slepa lica, lica obolela od distrofije ili srodnih mišićnih i neuromišićnih oboljenja, od paraplegije i kvadriplegije, cerebralne i dečije paralize i od multipleks skleroze, roditelji višestruko ometene dece, koja su u otvorenoj zaštiti, odnosno o kojima roditelji neposredno brinu - na putničke automobile, koje unesu ili prime iz inostranstva za ličnu upotrebu; Ova povlastica obuhvata besplatnu carinu novih i polovnih automobila koji zadovoljavaju minimalno Euro 3 standard. To su uglavnom sva vozila proizvedena posle 01.01.2001. godine. Za uvoz motornih vozila za osobe sa invaliditetom potrebno je obezbediti: Rešenje o stepenu telesnog oštećenja koje je  izdato od nadležne filijale PIO. U rešenju treba da je potvrđeno da postoji invalidnost i telesno oštećenje, od najmanje 70%. Zahtev za dobijanje ovog rešenja se podnosi republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (filijali u mestu prebivališta). Uz popunjen zahtev, treba priložiti odgovarajuću medicinsku dokumentaciju (kategorizaciju, rešenje o tuđoj nezi i telesnom oštećenju) kojim će se moći nedvosmisleno utvrditi postojanje invalidnosti. Rok za donošenje rešenja je 3-6 meseci. Rešenje se prilaže uz ostalu dokumentaciju prilikom carinjenja vozila. Osobe sa 100% invalidnosti imaju povoljnost vraćanja poreza na dodatu vrednost (PDV) koji moraju da uplate prilikom preuzimanja vozila sa carine. Da bi se ostvarilo ovo pravo, neophodno je podneti Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike (Nemanjina 22-26 Beograd) uz popunjen zahtev poslati ili predati kopiju lične karte, kao i jedan primerak jedinstvene carinske isprave. Nakon par meseci, ukoliko su svi uslovi ispunjeni, stići će rešenje kojim se odobrava povraćaj PDV-a. Novac isplaćuje poštanska štedionica a preuzimanje se vrši u najbližoj poslovnici pošte Srbije. Neophodno je napomenuti da se vlasništvo nad polovnim vozilom ne može preneti na drugo lice u naredne 3 godine od datuma prve registracije, dok je za novo vozilo taj period 5 godina. Isto tako, vozilom koje je u vlasništvu osobe sa invaliditetom mogu upravljati članovi najbliže porodice, dok druga lica to mogu činiti samo uz prisustvo osobe koja je vlasnik vozila. Po Zakonu o porezu na dodatu vrednost (Službeni glasnik RS 84/04, 86/04, 61/05, 61/07), član 26, tačka 7, ne plaća se porez na dodatu vrednost na pomagala koja se uvoze bez carine. Pravilnikom o utvrđivanju dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV (Službeni glasnik RS 108/04, 130/04, 140/04, 65/05, 63/07, 29/11), predviđeno je da se na neka pomagala ne plaća PDV po većoj stopi od 18%, nego po manjoj od 8%. Nažalost, ovo umanjenje PDV-a je obezbeđeno samo za nekoliko tiflotehničkih pomagala. Reč je o pomagalima koja se mogu besplatno dobiti po propisima o civilnom zdravstvenom osiguranju, osim za govorne softvere. Sporno je da li se na dejzi plejere i dejzi plejer-rikordere plaća manja ili veća stopa. Apsurdno je da se PDV ne plaća na pomagala koja se uvoze iz inostranstva, a plaća ako se nabavljaju u našoj zemlji.