Samostalno kretanje uz pomoć psa vodiča-Mr.Tihomir Nikolić


SAMOSTALNO KRETANJE SA PSOM - VODIČEM

Glavna smetnja snažnijeg prisustva psa-vodiča u samostalnom kretanju slepih i slabovidih lica je što pas-vodič može da koristi ograničenom krugu slepih lica; dolaze u obzir samo slepa lica dobrog zdravlja, mlade (po fizičkom izgledu, ako ne i po godinama), energične i krepke osobe; osobe dovoljno snažne da kontrolišu i obuzdavaju životinju pri kretanju; osobe sa potpuno zdravim sluhom; osobe koje vole i uživaju u društvu psa. Ovako veliki broj faktora sigurno sužava u značajnoj meri krug potencijalnih korisnika pomoći psa-vodiča pri samostalnom kretanju. Najveća smetnja je starosna dob, jer ona obuhvata sve gore pomenute faktore.

Vlasnik psa-vodiča treba da je aktivna, pokretljiva osoba, sposobna da prati hod brzinom od 6,5 kilometara na čas (hod većine pasa); potrebno je da živi u kući u kojoj bi životinja mogla da bude srećno uklopljena u domaćinstvo, u kome čuvanje životinje ne bi prouzrokovalo materijalne nepogodnosti. Vlasnik treba da je dovoljno inteligentan i odvažan da svoj život poveri psu, odnosno da se hladnokrvno preda vlasti situacije i životinje.
U stvari, uspešna saradnja čoveka i psa se odvija kroz tim dva ravnopravna partnera: čoveka kao upravljača i psa kao pilota. Ako čovek nije u stanju da upravlja psom, ili, što je mnogo važnije, da ga obuzdava i ukroti, opasnosti neuspeha i promašaja su povećane. S obzirom na sposobnost većine pasa da pamte sve puteve, proizilazi da je obuzdavanje pasa mnogo važnije od upravljanja. Ceo uspeh u samostalnom kretanju sa psom se temelji na sposobnosti vlasnika da uspostavi kontrolu nad psom. Ta kontrola može biti manjeg ili većeg stepena, zavisno od psa. Kontrola mora biti stalno prisutna. Može da se pretpostavi da psi predviđeni za obuku zahtevaju slabiji nadzor. Veličinu kontrole nekoga psa-vodiča određuju elementi njegove ćudi, jer su razlike u karakterima pasa velike. Elementi njegove ćudi utiču na različit stepen dominacije čoveka nad psom.
Videći dreser pasa, zahvaljujući dobroj stručnoj obuci iskustvu, nema mnogo muke niti pri određivanju stepena kontrole svakog psa zasebno, ni pri primeni obuzdavanja. Slepa osoba u treningu sa psom-vodičem je obično neiskusni početnik sa malo, ili nimalo znanja o ćudi pasa. Jogunatost psa koja dolazi sa promenom ruke, sigurno će mu, stvoriti mnogo teškoća pri određivanju stepena kontrole, te shodno tome i pri uspostavljanju vodičkih sposobnosti psa na zadovoljavajući nivo. Krajnji uspeh neminovno dolazi, a rezultat je strpljivosti, istrajnosti i napora slepe osobe u vežbanju sa psom na jednoj i marljivog rada trenera i njegovih pomoćnika na drugojn strani. Obe grupe su međusobno snažno profesionalno povezane.
Ne kaže se džabe da je vlasnik najbolji dreser svome psu. Dreser, njegovi pomoćnici i, u nekim slučajevima lutka, ne mogu da daju krajnji proizvod koji bi klijentu bio uručen kad dođe u centar za obuku pasa-vodiča. Oni su samo postavili temelje na kojim klijent može da gradi odnos čovek-pas. Nastavak dresure ostaje vlasniku. Veličina sposobnosti jednog psa-vodiča će da zavisi od sposobnosti vlasnika. Vodi se računa da se osobi određenih sposobnosti dodeli pas-vodič određene ćudi. U obzir se uzimaju individualne potrebe vlasnika. Ima ljudi koji koriste psa preko celog dana. Drugi koriste psa da ih odvede samo od mesta A do mesta B - od kuće na posao, do kafane i nazad. Ako neko koristi psa preko celog dana, a drugi tek u izvesnim okolnostima, a oboje to čine na najbolji mogući način, jasno je ko dobija od psa više i ko je zadovoljniji.
Smatra se da su najbolji psi-vodiči nemački ovčari, labradori i zlatni retriveri. Takođe, vlada mišljenje da su ženke oprezniji vodiči od mužjaka. Možda je malo poznato da vlasnik mora da odvoji slobodan dan psu-vodiču, dan kada će se pas istrčati po svojoj volji.
Ograničenost kruga korisnika pasa-vodiča za samostalno kretanje nameće pitanje pridavanja velike važnosti psima-vodičima.

Faktori pasa i čoveka mogu da se dovedu do optimuma podudarnosti:
* Prirodni vid psa-vodiča je još uvek bolji od bilo kakvog pomagala, to će tako i ostati sve dok se u mozak čoveka ne bude moglo da usadi veštačko oko,
* Pas je bio i ostaje najsavršenije orijentacijno pomagalo slepih lica,
* Pas je živo biće spremno da pomogne slepima u svakom trenutku,
* Uz njegovu pomoć se kreću brže i bezbednije,
* Pas slepima vraća izgubljeni vid i samopouzdanje,
* U manjim gradovima je idealno pomagalo jer vrednost psa-vodiča je u direktnoj zavisnosti od orijentacionih sposobnosti slepog korisnika (bolji rezultati se postižu ako je slepi vlasnik pokretniji i slobodniji).